Rasadnik voćnih sadnica - Sadnice šljive - sorte - prodaja



Sadnice šljive - sorte - prodaja


NAŠA PONUDA

SORTAPODLOGAVREME ZRENJASLIKA
Čačanska ranaDžanarikaSredinom jula
Čačanska lepoticaDžanarikaKraj jula
Čačanska najboljaDžanarikaPolovina avgusta
StenlejDžanarikaPočetak septembra
Čačanska rodnaDžanarikaKraj avgusta



SADNJA I ODRŽAVANJE


Šljiva se odlikuje razgranatim korenovim sistemom koji se razvija više površinski mada pojedine žile mogu prodreti i do dva metra dubine. Cesto razvija izdanke iz korena. Stablo može biti piramidalne ili okruglaste krune, nisko srednje visine ili visoko, odnosno od slabo bujnog do bujnog. Po vremenu zrenja postoje rane, i pozne sorte. Po obliku plodova šljive mogu biti: 
 
-MIRABELE – sitniji okruglasti plodovi žute boje, koštica se uglavnom odvaja,
-RENKLODE – plodovi krupni do veoma krupni, okrugli, žutih, ljubicastih, crvenkastih i ostalih boja pokožice.
-JAJASTE SLJIVE - izduženog su oblika i tamnije boje pokožice, cvrstog mesa, oštrih vrhova koštice.
-CEPAČE ili PLAVICE – pogodne su za industrijsku preradu, koštica se lako odvaja, pokožica plava, primer je požegaca.
-JAPANSKE ŠLJIVE – hibridi japanskih sa evropskim i americkim šljivama. 

Šljiva traži duboko rastresito i plodno yemljište za svoj uspešan razvoj. Najbolja su slabokiselna zemljišta gde se PH krece od 6,5-7. Glavni tip zemljišta u nasim šljivarskim regionima gde se šljiva najviše gaji su parapodzoli. Šljiva ima vece zahteve za azotom i kaliumom a nešto manje za fosforom. 

Šljiva podnosi mrazeve i do -30 stepeni. Podrucja sa smanjenom relativnom vlažnošcu i cestim prodorima toplih talasa u januaru ili sa cestom pojavom slane i poznih mrazeva u cvetanju nisu pogodna za gajenje šljive. Kao podloge za kalemljenje za šljivu se najviše koriste raznovrsne generativne podloge i sejanci Džanarike, zatim to mogu biti generativne podloge domacih sorti šljiva kao što su: Crvena ranka, petrovaca, metlaš, sitnica, plavara, trnošljiva itd. Najviše se kao podloga ipak koristi kao generativni sejanac (dobijena iz semena-koštice) jer se pri kalemjenju dobro prima sa šljivom, sorte okalemljene na Džanarici imaju brz rast, lep izgled i dugovecne su. Mane ove podloge su pozniji pocetak radanja i slabija otpornost na mraz. Ne preporucuje se za sorte Rut geršteter i crvenu ranku koju treba kalemiti na podlugu Stenleja ili Požegace. Šljiva se može kalemiti i na vegetativnim podlogama koje se dobijaju iz izdanaka, ali se ovaj nacin rzamnožavanja sadnica slabo primenjuje, jer su najopasnija bolest Šarka šljive može preneti putem izdanaka dok od generativnog nacina ta opasnost ne postoji, jer se šarka šljive ne prenosi semenom. 

Najpoznatije štetocine šljive su: štitasta vaš, šljivina osa, šljivina lisna vaš, šljivin savijac, šljivin crveni pregalj ili grinja. Vektori ( prenosioci virusa šarke šjive - prunus virus 7 ) su sledeci štetni insekti: šljivina zelena štitasta vaš (sitna i krupna ), breskvina zelena lisna vaš, zelena lisna vaš hmelja i crna lucerkina vaš. Najpoznatije bolesti šljive su: šarka šljive (prunus virus No.7) neizleciva virusna bolest zbog koje se obavezno krce vocnjaci pod zarazom, zatim monilija, rda, plamenjaca,rogac šljive, itd.

Rastojanje pri sadenju šljive u zavisnosti od oblika krune i bujnosti podloge:
Oblik krune Bujne podloge Slabobujne podloge
Piramida………………….7m x 5-6m…………………...6m x 5m
Vaza……………………...6m x 4m……………………..5m x 4m
Palmeta…………………...5m x 4m……………………..4m x 3m.
Prvi broj oznacava rastojanje izmeddu redova, a drugi izmeddu vocaka u redu.

NEKE SORTE ŠLJIVA I NJIHOVE OSOBINE
STENLEJ-Potiče iz SAD. U nastala je 1912. Sazreva u drugoj polovini avgusta i početkom septembra. Stenlej je srednje bujna sorta. Kruna je piramidalna, a ramene grane dosta retke. Nije uvek dovoljno kompatibilan sa džanarikom kao podlogom. Cveta srednje pozno. Osetljiv je prema poznim, prolećnim mrazevima.



Polen nema zadovoljavajuću klijavost. Delimično je samoplodan. Relativno je otporan prema plamenjači, rđi i suši, a tolerantan prema virusu šarki. Dobri rezultati postižu se sa Stenlejem na strukturnim, umereno vlažnim, blago kiselim, i plodnim zemljištima. Stenlej je na sejancu džanarike na kiselim zemljištima osetljiv prema patogenim mikro organizmima. Plod je krupan (oko 36 g), ovalno-izdužen, tamno plave boje i privlačne spoljašnosti. Sporadično se javaljaju plodovi blizanci. Meso je zelnekasto-žuto, čvrsto, dosta sočno, sladunjavok ukusa i dobrog kvaliteta. Koštica je krupna i odvaja se od mesa. Prezreli plodovi lako otpadaju. Transport dobro podnosi. Vrlo rano počinje da rađa. U punoj rodnosti rađa redovno i obilno.

Dohodak stenlija je pozitivan od pete godine starosti zasade. Plod stenlija može se koristiti za potrošnju u svežem stanju, za sušenje, rakiju, i druge oblike prerade. Preporučuje se za gajenje zbog obilne rodnosti, krupnih i privlačnih plodova, tolerantnosti prema virusu šarki, kao i zato što je sorta kombinovanih osobina.

ČAČANSKA RANA-Postala je 1961. godine, ukrštanjem vangenhajmove i požegače. Prorodila je pete godine posle hibridizacije. Priznata je za novu sortu u SFR Jugoslaviji 1975. godine. Sazreva krajem prve dekade jula. Srednje je bujna, polen ima dobru klijavost. Autoinkompatibilna je. Dobro oprašivači za čačansku ranu su: čačanska lepotica i čačanska najbolja. Čačanska rana prorodi rano, i rađa dobro i redovno. Plod je krupan do vrlo krupan (36-48 g), jajast, ljubičasto-plave do plave boje. Meso je žuto-zeleno, čvrsto, dosta sočno, aromatično i slatko. Koštica se odvaja od mesa. Preporučuje se za gajenje kao vrlo rana i rodna stona šljiva, krupnih, kvalitetnih i transportabilnih plodova i zadovoljavajuće otpornosti prema bolestima.

ČAČANSKA LEPOTICA-Postala je 1961. godine, ukrštanjem vangenhajmove i požegače. Prorodila je pete godine posle hibridizacije. Priznata je za novu sortu 1975. godine. Sazreva krajem jula-početkom avgusta. Srednje je bujna. Polen ima dobru klijavost, delimično je samoplodna. Prorodi rano, a rađa dobro i redovno. Plod je krupan (31-42 g) jajast, tamnoplave boje sa itraženim pepeljkom i vrlo privlačne spoljašnosti. Meso je zelenožuto, vrlo čvrsto, sočno, aromatično i vrlo prijatnog slatkognakiselog ukusa. Koštica se odvaja od mesa. Čačanska lepotica se preporučuje za gajenje kao stona sorta zbog pogodnog vremena sazrevanja, dobro rodnosti, krupnog i vrlo kvalitetnog ploda, dobre transportabilnosti i relativne otpornosti prema bolestima. To je veoma dobra stona šljiva u svojoj epohi sazrevanja.

ČAČANSKA NAJBOLJA-Postala je 1961. godine, ukrštanjem vangenhajmove i požegače. Prorodila je pete godine posle hibridizacije. Priznata je za novu sortu 1975. godine. Sazreva sredinom avgusta, tj. nedelju dana pre stenlija. Bujna je sorta. Polen ima dobru klijavost. Autoinkompatibilna je. Dobro oprašivači za čačansku najbolju su: čačanska rana i čačanska lepotica. Plod je vrlo krupan (oko 48 g.), jajast, tamnoplave boje sa izraženim pepeljkom i vrlo privlačne spoljašnosti. Meso je zelenkastožuto, vrlo čvrsto, dosta sočno, aromatično i vrlo ukusno. Koštica se odvaja od mesa. Plod može dugo (2-3 nedelje) da se održi na grani a da pri tom ne izgubi u kvalitetu. Čačanska najbolja preporučuje se za gajenje kao stona sorta zbog kavalitetnih i vrlo krupnih plodova, odlične transportabilnosti, ranog početka rađanja, redovne i obilne rodnosti, otpornosti prema moniliji i tolerantnosti prema plamenjači i rđi. To je odlična stona sorta šljiva i svojoj epohi sazrevanja.
Voćne sadnice
Galerija
O nama