Kada saditi voćne sadnice — jesen ili proleće?

Najčešće pitanje koje nam kupci postave glasi: kada je najbolje vreme za sadnju voćnih sadnica? Kratak odgovor — u mirovanju vegetacije, dakle u jesen ili rano u proleće, dok sadnica „spava". U nastavku objašnjavamo prednosti oba termina, dajemo kalendar sadnje po vrstama voća i kako da ne pogrešite.

Kalendar sadnje po vrstama voća

Nema jednog termina koji odgovara svim vrstama. Ovo je orijentacioni pregled koji koristimo i sami, prilagođen uslovima u Srbiji:

Vrsta voća	Preporučeni termin	Napomena
Jabuka	Jesen (kraj okt – nov)	Odlično podnosi jesenju sadnju; proleće je dobra alternativa.
Kruška	Jesen (kraj okt – nov)	Traži dublje i očeđeno zemljište.
Šljiva	Jesen	Nezahtevna, jesenja sadnja gotovo uvek uspeva.
Višnja	Jesen	Vrlo otporna; na hladnim položajima može i proleće.
Trešnja	Jesen	Ne podnosi vodu koja se zadržava — obavezno očeđen teren.
Breskva	Proleće (mart)	Mlada stabla su osetljiva na jake zime; jesen samo na toplim položajima.
Kajsija	Proleće (mart)	Najosetljivija vrsta — bira se zaštićen položaj bez mrazišta.
Dunja	Jesen	Voli vlažnija, ali ne zabarena zemljišta.
Mušmula	Jesen	Nezahtevna i otporna, uspeva i na slabijem terenu.
Orah	Jesen u toplijim krajevima, proleće u hladnijim	Mlad orah je osetljiv na pozne mrazeve.
Lešnik	Jesen	Rano kreće s vegetacijom — jesenja sadnja mu prija.

Ako sadite više vrsta odjednom, planirajte i razmak sadnje i oprašivače pre nego što naručite sadnice — kod većine vrsta jedna sorta sama neće dati pun rod.

Jesenja sadnja (kraj oktobra – novembar)

Jesen je, u našim uslovima, najčešće najbolji izbor. Zemljište je još toplo, pa sadnica do zime stigne da ožili — koren se delimično razvije i u proleće biljka kreće snažnije i ranije. Jesenja sadnja smanjuje i prolećni „stres" suše.

Uslov je da je zemljište očeđeno; na vlažnim, teškim terenima gde se voda zadržava bolje je sačekati proleće da koren ne trune.

Praktično pravilo: sadi se posle opadanja lista, a pre nego što se zemlja smrzne. U većem delu Srbije to je period od druge polovine oktobra do kraja novembra, a u blažim godinama i početkom decembra.

Prolećna sadnja (mart – početak aprila)

Proleće biramo na hladnijim položajima, teškim i vlažnim zemljištima, ili za osetljivije vrste poput kajsije i breskve. Važno je posaditi pre kretanja vegetacije — čim se zemljište prosuši i može da se obrađuje, a pupoljci još nisu krenuli.

Mana prolećne sadnje je kraći rok: ako zapadne kišovit mart, prozor za sadnju ume da se svede na svega desetak dana. Zato se sadnica i zemljište pripremaju unapred, još u jesen (vidi Priprema zemljišta za sadnju).

Kada naručiti sadnice

Sadnice se vade iz rasadnika tek kad uđu u mirovanje, pa se isporuka za jesenju sadnju poklapa sa samim terminom sadnje. Tražene sorte i podloge, međutim, znaju da se rasprodaju ranije — izbor je najveći ako se javite pre početka sezone, a ne u jeku vađenja.

Ako niste sigurni koje sorte i podloge odgovaraju vašem terenu, pozovite nas — proći ćemo kroz položaj, tip zemljišta i to šta želite da dobijete od voćnjaka, pa preporučiti kombinaciju koja ima smisla.

Kako pripremiti sadnicu pre sadnje

• Pregledajte koren i skratite samo polomljene i oštećene žile — po čemu se prepoznaje zdrav koren i zaraslo kalem-mesto, dali smo u vodiču Kako prepoznati kvalitetnu voćnu sadnicu.
• Ako je koren suv, potopite ga u vodu nekoliko sati pre sadnje.
• Sadnicu zasadite što pre po prijemu; do sadnje je čuvajte u hladu, korena zaštićenog od sušenja (utrapite je u vlažnu zemlju).

Česte greške

• Sadnja po mrazu ili u smrznuto zemljište — sačekajte da se zemlja otkravi.
• Preduboka sadnja — kalem-mesto mora ostati iznad zemlje (više o tome u vodiču Kako zasaditi voćku).
• Jedna sorta bez oprašivača — za mnoge vrste potrebna je druga sorta u blizini (vidi Razmak sadnje i oprašivači).