Razmak sadnje i oprašivači u voćnjaku

Dobar voćnjak planira se pre prve iskopane jame. Dve stvari najviše odlučuju o kasnijem rodu: razmak sadnje — koliko prostora svaka voćka ima — i oprašivanje, odnosno da li u blizini postoji sorta koja joj odgovara. Obe se rešavaju na papiru, pre porudžbine.

Razmak sadnje po vrstama

Razmak zavisi od vrste, sorte i pre svega podloge: slabo bujne podloge traže manji razmak, bujne veći. Prvi broj je rastojanje između redova, drugi između voćaka u redu.

Vrsta	Okvirni razmak	Sadnica po hektaru
Jabuka i kruška — slabo bujna podloga	3,5–4 × 1–1,5 m	1.650–2.850
Jabuka i kruška — bujnija podloga	4–5 × 3–4 m	500–830
Šljiva, kajsija, breskva	4–5 × 3–4 m	500–830
Trešnja (bujna), orah	6–8 × 5–8 m	155–330
Višnja	4–5 × 3–4 m	500–830
Lešnik (plantažni)	4,5–5 × 3–4 m	500–740

Broj sadnica lako proverite i sami: 10.000 podeljeno sa (razmak redova × razmak u redu). Za 4 × 3 m to je 10.000 ÷ 12 = oko 830 sadnica po hektaru. U dvorištu se ne računa po hektaru, ali princip je isti — slabija podloga, manji razmak.

Šta se dešava kad je razmak premali

Greška se ne vidi prve tri godine, a onda više nema povratka bez vađenja svakog drugog stabla:

• Krune se sklope i donje grane ostanu u senci — tu prestaje rod, plod je sitniji i slabije obojen.
• Vazduh ne prolazi, lišće posle kiše duže ostaje mokro, a to je otvoren poziv gljivičnim bolestima.
• Prskanje ne dopire do sredine krune, pa zaštita radi upola.
• Mehanizacija i berba postaju mučenje.

Ako niste sigurni, ostavite više. Preširok razmak košta nešto slabiji prinos po hektaru u prvim godinama; preuzak košta ceo zasad.

Koji red gde — orijentacija i teren

• Na ravnom se redovi obično postavljaju u pravcu sever–jug, da obe strane reda dobiju sunce podjednako.
• Na nagibu je važniji nagib od strane sveta — redovi idu popreko na pad, da se zemljište ne spira.
• Mrazišta — udoline u kojima se hladan vazduh zadržava — izbegavajte za rano cvetajuće vrste poput kajsije. Više u vodiču Zaštita od mraza.

Oprašivači — gde ih rasporediti

Mnoge voćke su samobesplodne: ne mogu da oplode sopstveni cvet, pa im treba druga sorta koja cveta u isto vreme. Bez oprašivača rod izostaje ili je slab, ma koliko stablo bilo zdravo.

Detaljan pregled — koja vrsta i sorta rađa sama, a kojoj treba par — dali smo u posebnom vodiču: Samooplodne voćke — koje rađaju same. Ovde su samo pravila rasporeda:

• Rastojanje između sorte i oprašivača neka ne prelazi 25–30 metara. Posao obavlja pčela, a ona ne leti dalje nego što mora.
• U zasadu neka svaki treći do peti red bude oprašivač.
• U dvorištu je dovoljno da dve sorte budu jedna do druge — ali moraju da cvetaju u isto vreme.
• U hladnom i kišnom cvetanju pčela ne leti, pa i savršena kombinacija sorti da slab rod. Zato se u zasadima drže košnice.

Planirate zasad? Javite nam se sa dimenzijama parcele — složićemo raspored sorti i oprašivača i izračunati broj sadnica.