Sadnice jabuke

Jabuka je najzastupljenija voćka u Srbiji i sadnica koja iz našeg rasadnika najviše odlazi. Razlog je praktičan: dobro podnosi našu klimu, rađa redovno i — za razliku od većine drugog voća — može da se čuva mesecima posle berbe. Ali od dvanaest sorti iz tabele iznad neće svaka odgovarati vašem terenu, a izbor podloge odrediće kako će taj voćnjak izgledati narednih dvadeset godina. Ovde smo sabrali ono što inače objašnjavamo kupcima na telefon.

Koju sortu izabrati — krenite od namene

Prvo pitanje nije „koja je sorta najbolja", nego „šta ćete raditi sa jabukama". Odgovor na to sam suzi izbor na dve ili tri sorte:

Šta vam treba	Sorte iz naše ponude	Zašto baš te
Zimska jabuka koja traje do proleća	Ajdared, Greni smit, Mucu	Čvrsto meso i debela pokožica — u običnom podrumu izdrže mesecima, bez ikakve opreme.
Prva jabuka u sezoni	Gala	Zri najranije od svih naših sorti. Jede se odmah — nije za dugo čuvanje.
Slatka jabuka za decu i preradu	Zlatni delišes, Jonagold, Jonagored	Blaga kiselina i mnogo šećera, sočno meso; odlične za sok, pite i kaše.
Klasična crvena stona jabuka	Crveni delišes, Red čif	Prepoznatljiv oblik i boja koju kupac na pijaci traži očima.
Kisela jabuka za sok i kolače	Greni smit, Breburn	Kiselina se ne gubi u preradi, a u pečenju plod drži oblik i ne raspada se.

Drugo pitanje je vreme zrenja. Sa ovim izborom sorti moguće je imati svežu jabuku sa sopstvene voćke od kraja jula do sredine oktobra, a uz zimske sorte i celu zimu iz podruma. Ako sadite svega nekoliko stabala u dvorištu, najskuplja greška je uzeti tri sorte koje zru u istoj nedelji: sve stigne odjednom, pojede se deseti deo, ostalo propadne.

Jedno pojašnjenje oko naziva u tabeli: Rajnders nije posebna sorta, nego selekcionisani klon Zlatnog delišesa sa čistijom pokožicom i manje rđavosti (rusetiranja). Ista jabuka, lepši plod — i, kao što ćete videti niže, ne može da posluži kao oprašivač Zlatnom delišesu.

Podloga — odluka koja se kasnije ne ispravlja

Sorta određuje kakav ćete plod jesti. Podloga određuje sve ostalo: koliko će voćka biti visoka, kada će prorodati, koliko će živeti, da li joj treba naslon i koliko vode traži. Ista sorta na M-9 i na MM-106 daje dva potpuno različita voćnjaka, a sadnica se bira samo jednom.

Podloga	Kakvu voćku dobijate	Prorodi	Šta obavezno traži
M-9	Slabo bujna, 2–2,5 m — bere se sa zemlje ili niskih merdevina	2–3. godine	Naslon (stubovi i žica) doživotno i navodnjavanje. Koren je plitak i slab.
M-26	Slabo do srednje bujna, 2,5–3 m — sredina između guste i klasične sadnje	3. godine	Naslon je i dalje poželjan, naročito na vetrovitom položaju.
MM-106	Srednje bujna, 3,5–4 m — klasično stablo sa razvijenom krunom	3–4. godine	Ocedno zemljište. Dobro podnosi sušu, ali ne podnosi vodu koja stoji.

U praksi se greši uvek na isti način: M-9 se uzme zato što „rano rađa", pa se posadi bez naslona i bez vode na parceli. Takva voćka se prelomi pod prvim punim rodom ili životari. Ako na parceli nemate vodu, M-9 ne dolazi u obzir — uzmite MM-106 i sačekajte godinu dana duže na prvi rod. Sa druge strane, MM-106 na teškom i vlažnom zemljištu je sklona truleži korenovog vrata, pa tamo gde voda zadržava treba podići bankove ili odustati od te parcele.

Detaljnije o svim podlogama i po ostalim vrstama voća pisali smo u vodiču Podloge za voćne sadnice.

Oprašivanje — greška koja se plati tek treće godine

Gotovo sve sorte jabuke su samobesplodne: sopstveni polen im ne veže rod. Jedno usamljeno stablo u dvorištu lepo procveta, opadne mu cvet i vlasnik godinama misli da je nešto sa zemljištem. Nije — nema oprašivača.

• Sadite najmanje dve sorte, a u zasadu svaki treći do peti red neka bude oprašivač.
• Sorte moraju cvetati u isto vreme — sorta koja cveta deset dana kasnije ne pomaže ničemu.
• Rastojanje između sorte i oprašivača neka ne prelazi 25–30 m.
• Posao obavlja pčela. U hladnom i kišnom cvetanju pčela ne leti, pa i savršena kombinacija sorti da slab rod.

Razmak sadnje

Razmak se ne bira po želji nego po podlozi i uzgojnom obliku. Pregust zasad na bujnoj podlozi za pet godina postane neprohodan, a preredak na M-9 baca prinos i novac:

Podloga	Uzgojni oblik	Razmak (red × voćka)	Voćaka po hektaru
M-9	Vitko vreteno	3,5 × 1 m	oko 2.800
M-9	Vitko vreteno, bujnije sorte	3,8 × 1,2 m	oko 2.200
M-26	Vretenasti žbun	4 × 1,5–2 m	oko 1.400
MM-106	Poboljšana piramida	4,5–5 × 3–3,5 m	oko 650
Sejanac divlje jabuke	Krupna kruna, klasičan voćnjak	6–7 × 5–6 m	oko 280

Prvi broj je rastojanje između redova, drugi između voćaka u redu. U dvorištu se, naravno, ne računa po hektaru, ali princip je isti: slabija podloga — manji razmak. Više o tome u vodiču Razmak sadnje i oprašivači.

Zemljište i položaj

Jabuci najviše odgovara duboko, plodno i ocedno zemljište, blago kisele reakcije (pH oko 6–6,5). Ono što ne podnosi je voda koja stoji: na zbijenom terenu gde se posle kiše zadržavaju bare koren se guši i voćka propada u prve tri godine, bez obzira na sortu.

Položaj neka bude osunčan i prozračan. U senci plod ostaje slabo obojen i bez ukusa, a vlaga koja se dugo zadržava na listu je otvoren poziv čađavoj krastavosti. Izbegavajte mrazišta — kotline i dna padina u koje se sliva hladan vazduh, jer pozni prolećni mraz u cvetanju odnosi ceo rod za tu godinu. Jabuka zimske mrazeve podnosi dobro; opasni su joj pozni prolećni, i to samo tih desetak dana dok cveta.

Kako pripremiti parcelu pre sadnje opisali smo u vodiču Priprema zemljišta za sadnju.

Sadnja i prve dve godine

Jabuka se najbolje sadi u jesen, krajem oktobra i tokom novembra, dok je zemljište još toplo — koren stigne da se primi pre zime i voćka u proleće kreće snažnije. Prolećna sadnja je dobra alternativa, ali samo rano, pre kretanja vegetacije.

Dve stvari na koje treba obratiti pažnju pri sadnji:

• Mesto kalemljenja ostaje 10–15 cm iznad zemlje. Ako ga zatrpate, sorta pusti sopstveno korenje, podloga gubi svaku ulogu i vaša slabo bujna voćka postaje bujna. Ovo je najčešća greška pri sadnji uopšte.
• Kolac ili naslon postavlja se odmah, u istu rupu, a ne kad voćka počne da se povija.

Prve dve godine krug od pola metra oko stabla držite čist — trava je jači konkurent za vodu i azot nego što većina očekuje. Zalivanje u prvoj godini nije opciono ni na MM-106.

Korak po korak: Kako zasaditi voćku i Kada saditi voćne sadnice.

Rezidba, ishrana i proređivanje ploda

Rezidba. Zimska služi formiranju krune i prosvetljavanju, letnja tome da sunce dođe do ploda — a boja ploda se stvara na suncu, ne u hladu. Na slabo bujnim podlogama rezidba je umerena; jaka rezidba tera voćku u list umesto u rod.

Ishrana. Ovde postoji jedna specifičnost koju treba znati: jabuka loše reaguje na višak azota — daje bujan, mek prirast koji je meta za pepelnicu i vaši, a plod ostaje slabije obojen i gore se čuva. Istovremeno, potrošnja kalijuma joj je velika. Zato se za jabuku bira đubrivo sa naglašenim kalijumom, a ne univerzalna mešavina sa dosta azota. Detaljnije u vodiču Đubrenje voćaka.

Proređivanje plodova u junu. Korak koji se najčešće preskače, a razlika je velika: proređen rod znači krupan i lep plod svake godine, neproređen znači sitan plod i alternativnu rodnost — jedna godina puna, sledeća prazna. Kod sorti sklonih preterivanju u rodu, kao što je Ajdared, to je pola sata rada po stablu koje se višestruko vrati.

Bolesti i štetočine — na šta se stvarno pazi

Spiskovi bolesti i štetočina jabuke znaju da budu dugački i obeshrabrujući. U praksi, u našim uslovima, četiri stvari prave razliku:

• Čađava krastavost — broj jedan. Napada list i plod u vlažnom proleću. Zaštita je preventivna: prska se pre najavljene kiše, jer posle infekcije se više ne vraća unazad.
• Pepelnica — voli suvo i toplo, pogađa vrhove mladara. Zaraženi vrhovi se uklanjaju i iznose iz voćnjaka. Greni smit i Ajdared su osetljiviji.
• Jabukin smotavac — „crv" u plodu, sa dve do tri generacije godišnje. Feromonske klopke ne rešavaju problem, ali govore kada tretman ima smisla, a kada je bacanje novca.
• Lisne i krvava vaš — najopasnije u mladom zasadu, gde zaustave prirast.

Iskreno: sorta otporna na sve ne postoji. Ono što se ponegde prodaje kao „otporna sorta" po pravilu je samo manje osetljiva. Realan plan zaštite je važniji od izbora sorte — o tome smo pisali u vodiču Zaštita voćaka, a o mrazu u Zaštiti od mraza.

Kada prorodi i koliko rađa

Prvi ozbiljniji rod stiže druge do treće godine na M-9, treće na M-26 i treće do četvrte na MM-106. Na sejancu divlje jabuke čeka se i pet do šest godina — zato se danas retko koristi, osim tamo gde se traži dugovečno stablo bez ikakvog održavanja.

U punoj rodnosti, dobro vođen gust zasad na M-9 realno daje 40–60 tona po hektaru. Za okućnicu je merilo drugačije: odraslo stablo na MM-106 daje otprilike 40–80 kg jabuka godišnje, što je za jednu porodicu i više nego dovoljno.

Berba i čuvanje

Zimske sorte se ne beru potpuno zrele — beru se nešto ranije, jer tako bolje podnose manipulaciju i duže traju u skladištu. Bere se pažljivo i uvek sa peteljkom; plod bez peteljke ima otvorenu ranu i prvi propada.

Za čuvanje je potreban hladan, mračan i prozračan prostor — običan podrum je sasvim dovoljan. Plodovi se slažu u jedan do dva reda, ne u gomilu, i povremeno se pregledaju: jedna trula jabuka povuče ceo sanduk. U hladnjačama sa kontrolisanom atmosferom zimske sorte izdrže i do juna. Više u vodiču Berba i čuvanje voća.

Kakve sadnice dobijate od nas

Sadnice jabuke proizvodimo u sopstvenom rasadniku, kalemljene na podlogama M-9, M-26 i MM-106, sa razvijenim korenovim sistemom i čistim, dobro formiranim nadzemnim delom. Za svaku sadnicu garantujemo sortnu čistoću — dobijate tačno onu sortu koju ste naručili.

Za savremene guste zasade u ponudi su i knip sadnice — dvogodišnje sadnice sa već formiranim prevremenim granama, koje daju prvi rod godinu dana ranije. Sadnice šaljemo na adresu, a moguće je i preuzimanje u rasadniku. Za dostupnost sorti i dogovor oko isporuke pozovite nas.