Otporne sorte voća — koje traže najmanje prskanja

Pitanje koje najčešće dobijamo od ljudi koji prvi put sade voće glasi: koja sorta se ne prska? Pošten odgovor je da takva sorta ne postoji — ali da je razlika među sortama unutar iste vrste ponekad tolika da se meri brojem tretmana godišnje. I to je odluka koja se donosi u rasadniku, ne u poljoprivrednoj apoteci: sorta se bira jednom, a posledice se plaćaju svake sezone narednih dvadeset godina.

Ovaj pregled je sastavljen iz podataka o otpornosti koji stoje na stranicama svih 59 sorti iz naše ponude. Nije opšta agronomija — reč je o vrstama i sortama koje stvarno kalemimo i prodajemo.

Koliko koja vrsta voća traži zaštite

Pre nego što se uopšte bira sorta, vredi znati da se vrste međusobno razlikuju više nego sorte unutar vrste. Poređane od najmanje zahtevne ka najzahtevnijoj:

Vrsta voća	Koliko traži zaštite	Šta određuje posao
Mušmula	Najmanje — u dvorištu po pravilu bez ijednog prskanja	Nema ozbiljnih neprijatelja; cveta krajem maja pa je pozni mraz praktično nikada ne zatekne
Lešnik	Malo	Glavni posao nisu bolesti nego lešnikov surlaš i leskina grinja
Višnja	Malo	Monilija u cvetanju; Oblačinska i Šumadinka podnose i mraz i sušu
Orah	Umereno, i to zavisi od sorte	Pegavost lista (antraknoza) — razlika među sortama je ovde najveća
Šljiva	Umereno	Šarka se ne leči, pa se rešava izborom tolerantne sorte
Jabuka	Uredan program svake godine	Čađava krastavost i pepelnica; razlike među sortama su velike
Trešnja	Uredan program svake godine	Pucanje ploda posle kiše i trešnjina muva kod kasnih sorti
Kruška	Više nego jabuka	Bakteriozna plamenjača se ne leči, a kruškina buva brzo stiče otpornost na preparate
Dunja	Visoko	Među najosetljivijim biljkama na bakterioznu plamenjaču — osetljivija i od kruške
Breskva i nektarina	Visoko	Kovrdžavost lišća traži tretman svake godine, i to pre kretanja pupoljaka
Kajsija	Najviše, i najmanje predvidivo	Apopleksija — naglo sušenje koje se ne rešava prskanjem nego položajem, podlogom i rezidbom

Ova tabela je i najkraći savet koji možemo dati početniku: ako želite voće uz najmanje posla, birajte iz gornje polovine spiska. Ako vam je stalo baš do kajsije ili breskve, sadite ih — ali sa računicom da tu ide i prskanje.

Voće koje se u dvorištu praktično ne prska

Mušmula je u tome bez konkurencije. Nema ozbiljnih neprijatelja, samooplodna je, podnosi i preko −30 °C, rađa i na plićem i siromašnijem zemljištu, a kasno cvetanje je čuva od poznih mrazeva. U vrlo vlažnim godinama javi joj se pegavost lišća i to je otprilike sve.

Višnja je odmah iza nje. Jedina bolest koja kod nje stvarno odlučuje je monilija — palež cvetova i grančica, a preventiva se radi u cvetanju; kasnije nema efekta. Oblačinska je otporna na kasni prolećni mraz i na sušu, ali osetljiva na antraknozu lišća; Šumadinka podnosi i mraz i sušu i uopšte je zdravstveno pouzdana, uz slabiju otpornost na trulež ploda u vlažnoj godini.

Kod lešnika posao uopšte nije u prskanju protiv bolesti nego u dve štetočine: lešnikov surlaš, koji buši mlad plod i pravi „prazan" lešnik, i leskina grinja, koja se traži u februaru po nabreklim pupoljcima.

Jabuka — tu se izbor sorte najviše isplati

Nijedna sorta jabuke iz naše ponude nije otporna na čađavu krastavost — to je bolest koja se kod jabuke podrazumeva i planira. Ali kod pepelnice razlike su ozbiljne, a ona je kod nas u sušnijim godinama često i veći problem:

Sorta	Pepelnica	Čađava krastavost	Šta još treba znati
Mucu	Relativno tolerantna	Osetljiva	Vrlo krupan plod, pa je sklona gorkim pegama — traži kalcijum i umeren azot
Breburn	Relativno tolerantan	Osetljiv	Gorke pege su mu najizraženija mana; traži ravnomerno zalivanje
Gala	Umereno osetljiva	Osetljiva	Najslabija tačka joj je bakteriozna plamenjača
Crveni delišes i Red čif	Umereno osetljivi	Osetljivi	Tamna pokožica se na letnjem suncu jače zagreje — moguće ožegotine
Jonagold, Jonagored, Novajo	Osetljivi	Osetljivi	Krupan plod nosi izraženu sklonost gorkim pegama
Ajdared	Osetljiv — najslabija tačka	Osetljiv	Osetljiv i na bakterioznu plamenjaču
Greni smit	Osetljiv	Osetljiv	Zauzvrat podnosi sušu i toplotu bolje od većine, a cveta srednje kasno
Zlatni delišes i Rajnders	Vrlo osetljivi	Vrlo osetljivi	Među najosetljivijim sortama uopšte — bez urednog programa plod nije za prodaju

Za dvorište u kome se ne prska po rasporedu, Mucu i Breburn su najbezbedniji izbor u našoj ponudi. Ako se odlučite za Zlatni delišes ili Rajnders, računajte na uredan program zaštite — inače će u vlažnijoj godini plod biti krastav.

Šljiva — sve se meri prema šarki

Šarka šljive je virusna bolest koja se ne leči i ne prska. Prenose je lisne vaši i zaražen sadni materijal, a zaraženo stablo se na kraju krči. Zato kod šljive otpornost ne znači „ne zarazi se" nego „zarazi se, a nastavi da daje upotrebljiv plod" — to se zove tolerantnost i to je jedino što u praksi postoji:

Sorta	Šarka	Ostale bolesti	Napomena
Stenlej	Tolerantan	Relativno otporan na plamenjaču i rđu, podnosi sušu	Slabost mu je pozni prolećni mraz — cvet je osetljiv, pa mrazišta izbegavati
Čačanska lepotica	Tolerantna	Relativno osetljiva na plamenjaču i rđu — od njih se mora štititi	Odličan oprašivač drugim sortama
Čačanska najbolja	Može se zaraziti	Otporna na moniliju, tolerantna na plamenjaču i rđu	Otpornost na moniliju je prednost kod sorte koja zri u vlažnijem delu leta
Čačanska rana	Može se zaraziti	Zadovoljavajuća otpornost na bolesti lišća i ploda	Rano zrenje je izbegava najvlažniji deo leta, pa je rizik od monilije manji
Čačanska rodna	Najosetljivija u našoj ponudi	—	U krajevima gde je šarka raširena rizičan izbor za veći zasad; u dvorištu i dalje odlična, jer je samooplodna i vrlo rodna

Kod svih šljiva važi još jedno: stablo podnosi niske zimske temperature, ali cvet strada već na −2 do −3 °C. Više o tome u vodiču Zaštita voćnjaka od poznih mrazeva.

Kruška — jedna sorta ozbiljno odudara

Kruška je zahtevnija od jabuke, i to iz jednog razloga: bakteriozna plamenjača je bolest koja se ne leči. Mladar pocrni kao opaljen i savije se poput pastirskog štapa, a jedino što pomaže je umerena ishrana azotom i rano uklanjanje zaraženih grana rezom 30–40 cm ispod oštećenja, uz dezinfekciju makaza. Toj bolesti su podložne sve sorte — Viljamova, Abate fetel, Santa marija i Junska lepotica.

Izuzetak po svemu ostalom je Kaluđerka: otporna je na mraz, na sušu, na štetočine u odnosu na prosek sortimenta, i delimično otporna na čađavu krastavost — što je kod kruške prava retkost. Za teren bez navodnjavanja i za nekoga ko ne želi da prska po rasporedu, to je najnezahtevnija kruška koju imamo. Jedina zamerka joj je slaba klijavost polena, pa se ne računa kao oprašivač drugim sortama — vidi Samooplodne voćke.

Još jedna praktična stvar koja se često previdi: program zaštite sa jabuke se ne prenosi na krušku. Kruška je osetljivija na pojedine fungicide i kod nje oni izazivaju oštećenje ili opadanje plodova.

Trešnja — otpornost se meri pucanjem ploda

Kod trešnje najveću štetu ne pravi bolest nego kiša pred berbu: zreo plod upije vodu i napukne, a za njim odmah dolazi trulež. Zato se otpornost sorti trešnje u praksi meri baš tim svojstvom:

• Regina — izrazito otporna na pucanje, najbolja u našoj ponudi. Uz to dobro podnosi hladnije i kišnije uslove i cveta kasno, pa je i rizik od poznog mraza manji.
• Kordija — umereno otporna, uz istu prednost kasnog cvetanja.
• Samberst — umereno otporan, osetno bolje od Stele i Vana; za samooplodnu sortu je to dobra kombinacija.
• Hedelfinger — umereno osetljiv, negde na sredini.
• Stela, Van i Burlat — skloni pucanju; u kišnim krajevima su Regina i Kordija sigurniji izbor.

Druga stavka je trešnjina muva, i tu važi obrnuto pravilo od očekivanog: rane sorte je praktično izbegnu jer se oberu pre njenog leta, a kod najkasnijih je pritisak najveći i zaštita obavezna ako se plod prodaje. Tretman se tempira po letu muve — uz žute lepljive klopke — a nikako po kalendaru.

I treća, koja se stalno pogrešno tumači: gumoza (curenje smole) nije bolest nego signal — rana od rezidbe, mraz ili voda koja se zadržava oko korena. Trešnja se zato reže leti, posle berbe, a ne zimi. Više u vodiču Rezidba voćaka.

Breskva, nektarina i kajsija — najzahtevnije, i to treba reći otvoreno

Kod breskve praktično sve sorte su osetljive na kovrdžavost lišća (tafrinu), pa izbor sorte tu ništa ne menja. Menja ga jedino vreme tretmana: prska se pre kretanja pupoljaka, dok je voćka u mirovanju — kada se simptomi vide, za tu godinu je kasno. Nektarine (Indipendens, Kaldezi 2000, Stark red gold) su pritom osetljivije od bresaka na pepelnicu i pucanje ploda, jer glatka pokožica nema malje koje odbijaju vodu.

Kod kajsije glavni rizik nije nijedna bolest koja se prska, nego apopleksija — naglo sušenje stabla. Nema jednog uzročnika, pa nema ni jednog preparata: brane se sadnicom sa posrednikom, propustljivim zemljištem, rezidbom leti umesto zimi, krečenjem debla pred zimu i izbegavanjem rana pri obradi. Tome se dodaje i rano kretanje vegetacije — nekoliko toplih dana u februaru je dovoljno da krene, i onda je svaki povratni mraz pogađa u najosetljivijoj fazi.

To ne znači da ih ne treba saditi. Znači da kod ove dve vrste položaj i podloga rade više od bilo kog prskanja — a to su odluke pre sadnje.

Orah — najveća razlika među sortama u celoj ponudi

Kod oraha se otpornost svodi na jednu bolest: pegavost lista (antraknozu). Ona izaziva prevremeno opadanje lišća, stablo uđe u zimu iscrpljeno, a jezgra ostane slabije nalivena. Razlika među sortama je ovde drastična:

• Nemačka rasna — vrlo otporna na pegavost. Njena najveća zdravstvena prednost; cena je niži randman jezgre (oko 52 %).
• Šejnovo — otporno na pegavost; jedina ozbiljna slabost mu je pozni prolećni mraz, a to se rešava položajem, ne prskanjem.
• Gazenhajm 139 — najbolji na niske temperature, ali slabije otporan na bolesti od Nemačke rasne.
• Šampion — osetljiv na pegavost, i to mu je najveća mana. Zauzvrat kasno kreće u vegetaciju, pa ga pozni mrazevi retko zateknu. Ako vam je teren vlažan i zatvoren, Nemačka rasna je sigurniji izbor.

U vlažnim godinama razlika se vidi golim okom — po tome koje stablo zadrži lišće do jeseni.

Šta „otporna sorta" ne znači

Uz to ide i ono što se ne bira u katalogu: prozračna kruna, dovoljan razmak i uklanjanje zaraženih plodova i lišća smanjuju pritisak bolesti više nego zamena sorte. O tome detaljno u vodičima Zaštita voćaka od bolesti i štetočina i Razmak sadnje i oprašivači.

Voćnjak sa najmanje posla — konkretan predlog

Ako je cilj dvorište koje rađa a ne traži program zaštite, iz naše ponude bismo složili ovako:

• Mušmula — jedno stablo, bez oprašivača i bez prskanja, plod u novembru kada iz bašte više ništa ne stiže.
• Višnja Oblačinska ili Šumadinka — samooplodne, otporne na mraz i sušu.
• Šljiva Čačanska rodna ako u vašem kraju šarka nije raširena, u suprotnom Stenlej uz Čačansku lepoticu kao oprašivača.
• Kruška Kaluđerka — najnezahtevnija kruška, ali joj treba druga sorta kao oprašivač.
• Jabuka Mucu ili Breburn — uz obaveznu drugu sortu, jer nijedna jabuka ne rađa sama.
• Orah Nemačka rasna — ako ima prostora; orahu treba mesto i vreme.

Nijedan od ovih izbora ne znači voćnjak bez ijednog tretmana, ali znači voćnjak u kome propušteno prskanje ne odnosi celu sezonu. Ako niste sigurni šta odgovara vašem terenu i kraju, javite nam se pre porudžbine — pitaćemo vas gde sadite i šta očekujete, pa ćemo predlog složiti zajedno.