Sadnice višnje Šumadinka
200 dinpo komadu
Najkrupnija višnja koja postoji — 6,5 do 7,3 g, više nego dvostruko krupnija od Oblačinske, sa malom košticom.
- ZrenjeOko 10. jula
- PodlogaDivlja trešnja, Magriva
- OprašivanjeSamooplodna — i dobar oprašivač drugima
Besplatna isporuka · plaćanje pouzećem ili uplatom na račun · cenovnik
Šumadinka je odgovor na jedini stvarni prigovor domaćoj višnji — da je sitna. Plod joj je 6,5–7,3 g, dakle više nego dvostruko krupniji od Oblačinske (2–3,5 g), a koštica je mala, pa je i udeo mesa još povoljniji nego što sama masa govori.
To je jedina višnja iz naše ponude koja se bez ustezanja iznosi na tezgu kao stono voće, a ne samo kao sirovina za preradu.
Poreklo sorte
Šumadinka je domaća sorta, stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku ukrštanjem sorti Kereška × Hajmanova konzervna, radom selekcionara A. Stančevića i P. Mišića, i priznata 1984. godine.
Za razliku od Oblačinske, koja je populacija sa mnoštvom biotipova, Šumadinka je jedna definisana sorta — svaka sadnica daje istu voćku. Kod planiranja zasada to je bitna razlika.
Kako izgleda plod
Plod je krupan do veoma krupan, zatupasto srcast, pokožice crvene do tamnocrvene. Meso je polučvrsto, sočno i ukusno, sok obojen, a koštica mala.
Uz to dobro podnosi transport, što kod krupnog i sočnog ploda nije podrazumevano — i zbog čega prolazi i na pijaci i u otkupu.
Vreme zrenja i berba
Zri na kraju prve dekade jula, oko 10. jula — poslednja u našoj ponudi, oko nedelju dana posle Kelerisa i skoro mesec dana posle Meteora.
Bere se potpuno zrela, jer posle berbe ne dozreva; za tezgu sa peteljkom, za preradu bez nje. Polupatuljasto stablo široke krošnje berbu čini lakšom nego kod visokih sorti — kod krupnog ploda koji se bere ručno, to je stavka koja se oseti. Više: Berba i čuvanje voća.
Bujnost i rodnost
Stablo je polupatuljasto, sa širokom krošnjom i lepim, dekorativnim habitusom. Prorodi vrlo rano — već druge godine, a ume da zametne plod i prve godine po sadnji.
Rod iz prve godine po sadnji bolje je ukloniti. Šumadinka ume da zametne plod odmah, ali mlada sadnica tada treba da gradi koren i krunu, a ne da nosi rod. Nekoliko višanja u prvoj godini košta godinu zaostatka u razvoju voćke.
Posle toga rađa redovno i obilno. Jedna napomena za podlogu: na divljoj trešnji Šumadinka ume da bude prebujna, pa traži nešto jaču rezidbu; na magrivi je pitomija i lakša za držanje u obliku.
Oprašivanje
Samooplodna je i rađa sama. Uz to je i dobar oprašivač drugim sortama koje cvetaju u isto vreme, pa u mešovitom zasadu radi i za sebe i za susede. Više: Razmak sadnje i oprašivači.
Izbor podloge — divlja trešnja ili magriva
Ovu sadnicu isporučujemo na dve podloge i razlika nije kozmetička:
| Podloga | Kakvu voćku dobijate | Kada je birati |
|---|---|---|
| Divlja trešnja | Bujnija voćka, visoko stablo slobodne krune, dugovečna | Kada imate dobro, duboko zemljište i prostora; klasičan voćnjak |
| Magriva | Skromnija i otpornija voćka, niža kruna | Na suvim, posnim i kamenitim zemljištima, gde divlja trešnja zaostaje |
Ako niste sigurni koja vam odgovara, presudno je zemljište, ne sorta. Više: Podloge za voćne sadnice.
Rezidba — kod Šumadinke se ne preskače
Kao i sve višnje, Šumadinka rađa pretežno na jednogodišnjim mladarima. Ali kod nje je posledica izraženija nego kod drugih sorti: rod se relativno brzo pomera ka vrhovima grana, a rodno drvo iza toga ogoli i više ne prorodi.
Zato Šumadinka traži jaču i doslednu rezidbu svake godine — posebno kada je na divljoj trešnji, gde je i bujnija. Zauzvrat, uredno rezana voćka drži krupnoću ploda iz godine u godinu; zapuštena je gubi. Više: Rezidba voćaka i Đubrenje voćaka.
Otpornost i zaštita
- Otporna na mraz i sušu i uopšte dobre zdravstvene otpornosti — po tome je jedna od pouzdanijih sorti višnje.
- Slabija otpornost na sivu trulež ploda (moniliju plodova) — kod krupnog i sočnog ploda koji zri u julu, u vlažnoj godini to je stvaran rizik. Truležne plodove ne ostavljati na grani.
- Monilija — palež cvetova i grančica: preventiva se radi u cvetanju; kasnije nema efekta.
- Trešnjina muva — kod najkasnije sorte pritisak je najveći, veći nego kod Meteora koji zri sredinom juna.
- Ogoljavanje rodnog drveta bez redovne rezidbe — nije bolest, ali je najčešći razlog razočaranja.
Više: Zaštita voćaka od bolesti i štetočina.
Za šta se koristi
I stono i za preradu. Krupan plod sa malom košticom prolazi na tezgi kao sveže voće, a polučvrsto meso, obojen sok i dobra transportabilnost je čine pogodnom i za kompot, zamrzavanje, džem i rakiju. Mala koštica ovde nije sitnica — kod ručnog vađenja koštice razlika se oseti odmah.
Da li je Šumadinka prava sorta za vas
- Za dvorište i za sebe — da, i to je najbolji izbor iz naše ponude.
- Za tezgu i svežu prodaju — da; jedina naša višnja koja se prodaje kao stono voće.
- Ako želite da berete bez merdevina — da; polupatuljasto stablo široke krošnje.
- Ako ne stižete da režete svake godine — ne. Šumadinka bez rezidbe ogoli i gubi krupnoću.
- Za veliki zasad za sokaru — ne prvenstveno. Za tamno obojen sok i gustu sadnju standard je Oblačinska.
Sadnice Šumadinke proizvodimo u sopstvenom rasadniku, na podlozi divlja trešnja ili magriva, uz garanciju sortne čistoće. Ako niste sigurni koja podloga odgovara vašem zemljištu, javite nam se.
Ostale sorte višnje u ponudi
Česta pitanja — Šumadinka
Koja je najkrupnija sorta višnje?
Šumadinka, sa masom ploda 6,5–7,3 grama — najkrupnija višnja među poznatim sortama i više nego dvostruko krupnija od Oblačinske. Uz to ima malu košticu, pa je udeo mesa još povoljniji nego što sama masa govori.
Kada sazreva Šumadinka?
Na kraju prve dekade jula, oko 10. jula. Poslednja je u našoj ponudi — oko nedelju dana posle Kelerisa i skoro mesec dana posle Meteora.
Odakle potiče sorta Šumadinka?
Domaća je sorta, stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku ukrštanjem sorti Kereška i Hajmanova konzervna, radom selekcionara A. Stančevića i P. Mišića, a priznata je 1984. godine. Za razliku od Oblačinske, koja je populacija sa mnoštvom biotipova, Šumadinka je jedna definisana sorta i svaka sadnica daje istu voćku.
Da li Šumadinki treba oprašivač?
Ne, samooplodna je i rađa sama. Uz to je i dobar oprašivač drugim sortama koje cvetaju u isto vreme, pa u mešovitom zasadu radi i za sebe i za susede.
Koja je najveća mana Šumadinke?
To što rod relativno brzo beži ka vrhovima grana, a rodno drvo iza toga ogoli i više ne prorodi. Zato traži jaču i doslednu rezidbu svake godine, posebno na podlozi divlja trešnja gde ume da bude prebujna. Uredno rezana voćka drži krupnoću ploda; zapuštena je gubi.
Da li Šumadinka rađa već prve godine?
Ume da zametne plod već prve godine po sadnji, ali taj rod je bolje ukloniti — mlada sadnica tada treba da gradi koren i krunu. Redovna rodnost počinje druge godine i posle toga je obilna i stabilna.
Zainteresovani za sadnice?
Pozovite nas za dostupnost i dogovor oko isporuke, ili pogledajte ostale sorte na strani sadnice višnje.