Sadnice trešnje

Trešnja je voćka koja najviše razočara ljude koji su sve uradili kako treba. Posadi se lepa sadnica, primi se, izraste, svake godine se obilno osipa cvetom — i nema ploda. Uzrok skoro nikad nije bolest ni đubrivo, nego jedna jedina stvar koju je trebalo rešiti pre kupovine: oprašivanje. Kod trešnje to nije preporuka nego uslov, i zato ovaj tekst tome posvećuje najviše prostora.

Koju sortu izabrati

Sedam sorti iz naše ponude pokriva berbu od kraja maja do početka jula. Izbor zavisi od toga da li vam je važnije da berete prvi ili da berete najbolje:

Šta vam treba	Sorte iz naše ponude	Zašto baš te
Prva trešnja u sezoni	Burlat	Kraj maja, kada trešnje na pijaci još nema — i pre nego što trešnjina muva krene, pa je praktično bez crva.
Samo jedna voćka u dvorištu	Stela, Samberst	Jedine dve samooplodne sorte iz ponude. Rađaju same, bez ijedne druge trešnje u blizini.
Pijaca i transport	Kordija, Regina	Krupan, čvrst i tamnocrven plod sa dugom peteljkom; najbolje podnose transport i stajanje.
Kišni krajevi	Regina, Kordija	Najotpornije na pucanje ploda od kiše — a kod trešnje to je razlika između roda i propalog roda.
Klasična trešnja za dvorište	Hedelfinger, Van	Proverene, rodne sorte tamnog, sočnog ploda; Hedelfinger je i odličan oprašivač drugima.

Ako sadite više voćaka, najsmislenije je uzeti jednu ranu i dve kasne — rana se pojede odmah, a kasne dolaze u vreme kada trešnja najbolje prolazi na pijaci.

Oprašivanje — najvažnija odluka kod trešnje

Skoro sve sorte trešnje su samobesplodne: sopstveni polen ne mogu da iskoriste. To je poznato. Ono što se retko kaže jeste da ni bilo koje dve različite sorte nisu automatski dobar par.

Trešnje su razvrstane u grupe nekompatibilnosti — sorte unutar iste grupe imaju isti nasledni „ključ" i međusobno se odbijaju kao da su ista sorta. Dve različite sorte, oba stabla u punom cvetu, pčele rade — a ploda nema, jer su iz iste grupe. Uz to, oprašivač mora i da cveta u isto vreme; genetski kompatibilna sorta koja cveta dve nedelje ranije ne vredi ništa.

Sorta	Rađa li sama	Vreme cvetanja	Oprašivač iz naše ponude
Stela	Da, samooplodna	Srednje	Nije potreban — i sama oprašuje sve ostale
Samberst	Da, samooplodna	Srednje	Nije potreban — i sama oprašuje sve ostale
Burlat	Ne	Rano	Van, Stela, Samberst
Van	Ne	Srednje	Burlat, Hedelfinger, Kordija, Stela, Samberst
Hedelfinger	Ne	Srednje do kasno	Van, Kordija, Stela, Samberst
Kordija	Ne	Kasno	Regina, Hedelfinger, Van, Stela, Samberst
Regina	Ne	Kasno	Kordija (najbolji par), Stela, Samberst

Još dve praktične stvari: rastojanje između sorte i oprašivača ne bi trebalo da prelazi 25–30 m, a trešnja se oprašuje isključivo pčelama — u hladnom i kišnom cvetanju pčele ne lete, pa i savršena kombinacija sorti te godine slabo rodi. Više: Razmak sadnje i oprašivači.

Podloga — divlja trešnja ili magriva

Sve naše sadnice trešnje su na sejancu divlje trešnje ili na magrivi (rašeljci). Razlika nije samo u visini stabla:

Podloga	Kakvu voćku dobijate	Prorodi	Šta traži
Sejanac divlje trešnje	Snažna, bujna i dugovečna voćka, 8–10 m; slaže se sa svim sortama	5–6. godine	Prostor i dublje, vlažnije zemljište
Magriva (rašeljka)	Nešto manja voćka, ranija rodnost, otpornija na sušu i kreč	4–5. godine	Pažljiviji izbor sorte — sa pojedinim krupnoplodnim hrskavicama afinitet je slabiji, a vek stabla kraći

Ukratko: divlja trešnja je sigurnija i dugovečnija, magriva je bolja na suvom i krečnom terenu. Ako imate lak, propustljiv i suv teren, magriva je logičan izbor; na dubokom i vlažnijem zemljištu uzmite divlju trešnju. Više: Podloge za voćne sadnice.

Zemljište i položaj

Trešnja ima snažan koren sa sržnom žilom koja ide duboko, pa joj najviše odgovaraju lake peskovite ilovače, umereno krečna, umereno vlažna i dobro osunčana zemljišta. Nije preterano probirljiva i uspeva i na većoj nadmorskoj visini, jer dobro podnosi niske zimske temperature.

Ono što ne podnosi jeste zadržavanje vode. Na teškom, zbijenom zemljištu gde voda stoji koren se guši, javlja se curenje smole i stablo propada u toku nekoliko godina — kod trešnje je to češći uzrok propadanja od bilo koje bolesti. Ako je teren težak, sadite na blago uzdignutu bankinu.

Položaj neka bude osunčan i prozračan, bez zadržavanja hladnog vazduha; kao i kod ostalih koštičavih, cvet strada na −2 do −3 °C. Priprema: Priprema zemljišta za sadnju i Zaštita od mraza.

Razmak sadnje

Podloga	Uzgojni oblik	Razmak (red × voćka)	Voćaka po hektaru
Divlja trešnja	Poboljšana piramida, krupno stablo	7–8 × 5–6 m	oko 210–260
Magriva	Piramida	6–7 × 5–5,5 m	oko 260–330

Prvi broj je rastojanje između redova, drugi između voćaka u redu. U dvorištu računajte najmanje 6 m od kuće, ograde i druge voćke. Trešnja na divljoj trešnji je najkrupnija voćka koju ćete posaditi — u desetoj godini zauzima prostor koji u trećoj deluje besmisleno velik.

Sadnja i prve godine

Najbolji termin je jesen, kraj oktobra i novembar. Rano proleće je alternativa, pre kretanja vegetacije.

• Mesto kalemljenja ostaje 10–15 cm iznad zemlje.
• Kolac se postavlja odmah, u istu rupu — mlada trešnja brzo raste i lako se iskrivi.
• Krug oko stabla prve dve godine držite čist od trave i zalivajte u sušnim periodima.
• Ne zatrpavajte koren dubljom sadnjom nego što je bio u rasadniku — trešnja to loše podnosi.

Korak po korak: Kako zasaditi voćku i Kada saditi voćne sadnice.

Rezidba — trešnja se ne reže kao jabuka

Ovo je druga velika razlika u odnosu na jabučaste voćke. Rane na trešnji loše zarastaju: na mestu reza počinje da curi smola (gumoza), a kroz takvu ranu ulaze uzročnici sušenja grana. Zbog toga kod trešnje važi:

• Ne reže se zimi po hladnom i vlažnom vremenu. Najbolji termin je letnja rezidba, odmah posle berbe — tada je voćka u punoj snazi i rana zarasta najbrže.
• Bolje češće i malo, nego retko i mnogo. Uklanjanje jedne debele grane pravi ranu koja godinama ne zaraste; isti efekat se postiže sa nekoliko tanjih rezova ranije.
• Krupnije rane premazati zaštitnim sredstvom, a makaze dezinfikovati pri prelasku sa stabla na stablo.

Cilj rezidbe je da kruna ostane prozračna i dostupna — trešnja koja se ne skraćuje pobegne u visinu, pa se rod nađe tamo gde se ne može ubrati. Kod ishrane izbegavajte višak azota. Više: Rezidba voćaka i Đubrenje voćaka.

Pucanje ploda — najveći rizik u berbi

Kod trešnje kišu pred berbu ne treba potceniti. Zreo plod upija vodu kroz pokožicu i puca za nekoliko sati. Napukao plod se ne može prodati, brzo ga zahvati trulež, a berba se pretvara u čišćenje.

Protiv toga postoje tri odbrane, i sve tri se planiraju pre sadnje, a ne u junu:

• Izbor sorte — Regina i Kordija su izrazito otporne na pucanje i baš zato su postale standard u komercijalnoj proizvodnji.
• Ravnomerna vlaga u zemljištu — najgore puca voćka koja je bila u suši pa je zalivena ili je pala jaka kiša. Redovno zalivanje smanjuje šok. Vidi Zalivanje voćnjaka.
• Pokrivanje folijom u ozbiljnoj proizvodnji — jedina potpuna zaštita, ali je investicija.

Uz kišu ide i drugi neizbežan trošak: ptice. Kod jedne voćke u dvorištu mreža je jedino što stvarno pomaže.

Trešnjina muva i ostale bolesti

• Trešnjina muva — crv u plodu, glavni razlog zašto kasne sorte moraju da se štite. Muva polaže jaja u plodove koji počinju da menjaju boju, pa rane sorte poput Burlata praktično izbegnu napad — to je njihova velika, a retko pominjana prednost. Kod kasnih sorti tretman se tempira po letu muve (žute lepljive klopke), ne po kalendaru.
• Monilija — palež cvetova i grančica — posle vlažnog cvetanja cvetovi i vrhovi mladara naglo posmeđe i osuše se, kao opaljeni. Suvo uklanjanje osušenih delova i preventiva u cvetanju.
• Rupičavost lišća (šupljikavost) — pege koje ispadnu i ostave rupice; jako napadnuto lišće opada pre vremena i voćka slabi.
• Gumoza (curenje smole) — nije bolest nego signal: rana od rezidbe, mraza, zbijenog zemljišta ili prevlažnog terena. Traži se uzrok, ne prska se smola.
• Lisne vaši — uvijaju vrhove mladara na mladim stablima i mogu bitno usporiti porast u prve tri godine.

Opšti pregled: Zaštita voćaka.

Kada prorodi i koliko rađa

Trešnja traži strpljenje. Na magrivi prvi rod stiže četvrte do pete godine, na sejancu divlje trešnje pete do šeste, a puna rodnost tek oko desete. Zauzvrat, dobro postavljena trešnja na divljoj trešnji rađa decenijama.

Odraslo stablo u dvorištu daje 30–60 kg, a krupna stara stabla i preko 100 kg u dobroj godini. Bitno je znati i da trešnja ne trpi improvizaciju sa oprašivačem: voćka koja nema par neće dati ni deseti deo toga, koliko god da je stara i lepa.

Berba i čuvanje

Trešnja se bere potpuno zrela — za razliku od kruške, posle berbe ne dozreva ni malo. Plod koji je ubran nedozreo ostaje kiseo zauvek.

• Bere se obavezno sa peteljkom. Plod bez peteljke odmah počinje da gubi vodu i truli, i na pijaci vredi znatno manje.
• Ne bere se po kiši i po rosi — mokar plod truli u gajbi za jedan dan.
• Ne pere se pre skladištenja; pere se neposredno pre upotrebe.
• Ohlađena odmah posle berbe, trešnja izdrži 7–10 dana; na sobnoj temperaturi dva do tri dana.

Više: Berba i čuvanje voća.

Kakve sadnice dobijate od nas

Sadnice trešnje proizvodimo u sopstvenom rasadniku, na podlogama sejanac divlje trešnje i magriva, sa razvijenim korenovim sistemom i pravilno formiranim nadzemnim delom. Za svaku sadnicu garantujemo sortnu čistoću — kod trešnje to nije formalnost, jer pogrešno deklarisana sorta ruši ceo plan oprašivanja.

Ako niste sigurni koje sorte se slažu, javite nam se i recite šta već imate u dvorištu ili šta planirate da posadite — kombinaciju ćemo složiti zajedno. Sadnice šaljemo na adresu, a moguće je i preuzimanje u rasadniku.