Sadnice trešnje Kordija
300 dinpo komadu
Jedna od najboljih poznih trešanja — vrlo krupan srcast plod, duga peteljka i kvalitet koji podnosi put do pijace.
- ZrenjeKrajem juna
- PodlogaDivlja trešnja, Magriva
- OprašivanjeSamobesplodna — traži oprašivača
Besplatna isporuka · plaćanje pouzećem ili uplatom na račun · cenovnik
Kordija je sorta koja se u komercijalnoj proizvodnji bira kad je cilj kvalitet, a ne datum. Plod je vrlo krupan, srcast, tamnocrven i sa dugom peteljkom — kombinacija koja dobro izgleda na tezgi i dobro podnosi transport.
Uz to je umereno otporna na pucanje, što je kod trešnje osobina koja često odlučuje hoće li roda uopšte biti.
Poreklo sorte
Kordija je češka sorta, poznata i pod imenom Atika. Poslednjih decenija se raširila po Evropi i danas je, uz Reginu, standard u savremenim zasadima trešnje.
Kako izgleda plod
Plod je vrlo krupan, izrazito srcastog oblika i tamnocrvene boje. Peteljka je duga — što nije kozmetika: duga peteljka znači bržu berbu i plod koji se u gajbi manje gnječi.
Meso je crveno, čvrsto, hrskavo i sočno, slatko-nakiselog ukusa sa prijatnom aromom. Po kvalitetu je u samom vrhu — zbog toga se i navodi kao jedna od najboljih poznih sorti trešnje uopšte.
Vreme zrenja i berba
Sazreva krajem juna, u istom terminu kao Hedelfinger, a nedelju dana pre Regine.
Bere se potpuno zrela, sa peteljkom, i nikada po kiši ili rosi. Kod kasnih sorti je trešnjina muva u punom letu, pa je zaštita obavezna ako se plod prodaje.
Ohlađena odmah posle berbe, Kordija izdrži 7–10 dana — čvrsto meso i duga peteljka su tu prednost koja se vidi na kraju lanca.
Pucanje ploda
Umereno je otporna na pucanje — bolja od Burlata, Vana i Stele, mada ne dostiže Reginu.
Zato je, uz Reginu, prva preporuka za krajeve u kojima krajem juna redovno pada kiša. Ostalo pomaže kao i kod ostalih sorti: ravnomerna vlaga u zemljištu — najgore puca voćka koja je bila u suši pa naglo dobila vodu. Vidi Zalivanje voćnjaka.
Bujnost i rodnost
Kordija je srednje bujna i dobre rodnosti. Prorodi u uobičajenom roku za trešnju — na magrivi 4–5. godine, na sejancu divlje trešnje 5–6.
Rezidba se radi leti, odmah posle berbe; kod trešnje rane loše zarastaju, pa se ne reže po hladnom i vlažnom vremenu.
Oprašivači — i uloga koju ima u zasadu
Kordija je samobesplodna i cveta kasno. To je čini vrednom u kombinaciji sa drugim kasnocvetnim sortama.
Van i Regina pripadaju istoj grupi nekompatibilnosti i ne oprašuju se međusobno. Ako želite obe, treba vam treća sorta.
Kordija je za to najbolje rešenje — cveta kasno, kao i one dve, pa se cvetanje poklapa, a genetski odgovara i jednoj i drugoj. Stela i Samberst takođe rade, jer su samooplodne i oprašuju sve.
Kordiji odgovaraju Regina, Hedelfinger, Van, Stela i Samberst. Više: Razmak sadnje i oprašivači.
Podloge — divlja trešnja ili magriva
| Podloga | Kakvu voćku dobijate | Kome odgovara |
|---|---|---|
| Sejanac divlje trešnje | Snažna, dugovečna voćka 8–10 m; prorodi 5–6. godine | Dubljem i vlažnijem zemljištu, uz dovoljno prostora |
| Magriva (rašeljka) | Nešto manja voćka; prorodi 4–5. godine; otpornija na sušu i kreč | Suvom, laganom i krečnom terenu; zasadu gde se cilja lakša berba |
Više: Podloge za voćne sadnice.
Otpornost i zaštita
- Pucanje ploda — umereno otporna; opisano gore.
- Trešnjina muva — kod kasnog termina najveći pritisak; tretman se tempira po letu muve, uz žute lepljive klopke.
- Monilija (palež cvetova i grančica) — preventiva u cvetanju; kasnije nema efekta.
- Gumoza — signal, ne bolest; rezidba leti, nikada po hladnom i vlažnom.
- Mrazevi — kasno cvetanje je prednost: rizik od poznih prolećnih mrazeva je manji nego kod Burlata.
Više: Zaštita voćaka od bolesti i štetočina.
Za šta se koristi
Vrhunska stona trešnja — to je njena namena. Krupnoća, boja, duga peteljka i čvrstina znače da dobro prolazi i na pijaci i u većim količinama.
Za kompot i slatko je odlična, jer čvrsto meso drži oblik.
Da li je Kordija prava sorta za vas
- Za pijacu i zasad — da, i to je jedna od prve dve preporuke, uz Reginu.
- U kišnom kraju — da; umereno je otporna na pucanje.
- Ako već imate Van i Reginu — da; ona rešava njihov problem oprašivanja.
- Ako sadite samo jedno stablo — ne. Samobesplodna je; uzmite Stelu ili Samberst.
Sve naše sadnice Kordije su kalemljene, sa garancijom sorte i zdravog sadnog materijala. Za dostupnost i dogovor oko isporuke pozovite nas.
Ostale sorte trešnje u ponudi
Česta pitanja — Kordija
Kada sazreva trešnja Kordija?
Krajem juna, u istom terminu kao Hedelfinger, a nedelju dana pre Regine. Kod kasnih sorti je trešnjina muva u punom letu, pa je zaštita obavezna ako se plod prodaje.
Zašto je duga peteljka kod Kordije prednost?
Zato što nije kozmetika: duga peteljka znači bržu berbu i plod koji se u gajbi manje gnječi. Uz čvrsto meso, to je razlog zašto Kordija dobro podnosi transport — ohlađena odmah posle berbe izdrži 7–10 dana.
Da li Kordija puca od kiše?
Umereno je otporna — bolja od Burlata, Vana i Stele, mada ne dostiže Reginu. Zato je, uz Reginu, prva preporuka za krajeve u kojima krajem juna redovno pada kiša. Pomaže i ravnomerna vlaga u zemljištu, jer najgore puca voćka koja je bila u suši pa naglo dobila vodu.
Koji su oprašivači za Kordiju?
Samobesplodna je i cveta kasno. Odgovaraju joj Regina, Hedelfinger, Van, Stela i Samberst. Kasno cvetanje je čini posebno vrednom u kombinaciji sa drugim kasnocvetnim sortama.
Kako Kordija rešava problem Van + Regina?
Van i Regina pripadaju istoj grupi nekompatibilnosti i ne oprašuju se međusobno, pa im treba treća sorta. Kordija je za to najbolje rešenje: cveta kasno kao i one dve, pa se cvetanje poklapa, a genetski odgovara i jednoj i drugoj. Stela i Samberst takođe rade, jer su samooplodne i oprašuju sve.
Kakav je plod Kordije?
Vrlo krupan, izrazito srcastog oblika i tamnocrvene boje, sa dugom peteljkom. Meso je crveno, čvrsto, hrskavo i sočno, slatko-nakiselog ukusa sa prijatnom aromom — po kvalitetu je u samom vrhu i navodi se kao jedna od najboljih poznih sorti trešnje uopšte.
Zainteresovani za sadnice?
Pozovite nas za dostupnost i dogovor oko isporuke, ili pogledajte ostale sorte na strani sadnice trešnje.