Sadnice kalemljenog oraha

Orah je jedina voćka koju kod nas ljudi i dalje sade „za unuke". To je lepa misao, ali i razlog zbog kojeg se orah najčešće posadi pogrešno: ubaci se koštica iz kese, i onda se osam do dvanaest godina čeka. Kalemljen orah menja tu računicu iz temelja — rađa već treće do četvrte godine i daje tačno onaj plod koji ste izabrali. Ovaj tekst objašnjava zašto je to tako i šta uz kalemljen orah ide.

Kalemljen orah ili iz koštice

Ovo je jedina odluka kod oraha koja se ne može ispraviti kasnije, pa ide prva:

	Sejanac (iz koštice)	Kalemljena sadnica
Prvi rod	8–12. godine	3–4. godine
Kakav plod dobijate	Nepoznat — svaki sejanac je nova, neproverena biljka	Tačno onaj koji ste izabrali, verno prenet
Ujednačenost u zasadu	Nikakva — svako stablo drugačije	Potpuna
Randman jezgre	Lutrija, često ispod 40 %	Poznat unapred, kod naših sorti 52–58 %

Razlika od pet do osam godina čekanja je ono što se najviše oseti, ali dugoročno je važniji randman. Randman je procentualni udeo jezgre u plodu — i to je jedini broj koji zaista određuje vrednost oraha. Plod sa 40 % randmana i plod sa 58 % izgledaju u vreći isto, a razlika u jezgri je skoro polovina.

Koju sortu izabrati

Kod oraha se sorte ne biraju po ukusu — sve su dobre — nego po krupnoći, randmanu i vremenu listanja. Poslednje je važnije nego što zvuči: orah lista i cveta u aprilu, kada pozni mraz još uvek dolazi.

Sorta	Krupnoća ploda	Randman jezgre	Listanje i vegetacija
Šampion	oko 14 g	oko 58 %	Kreće kasno (20–25. aprila) i kratko vegetira — podnosi i hladnije krajeve
Gazenhajm 139	oko 14 g	oko 50–58 %	Kasno kreće i rano završava — izbegava i prolećni i rani jesenji mraz
Nemačka rasna	12–14 g	oko 52 %	Kratka vegetacija, redovno izbegava pozne mrazeve; slabije bujna, vrlo rodna
Šejnovo (bugarsko)	8–12 g	53–57 %	Kreće rano, početkom aprila — traži toplije, prisojne položaje
Domaći	—	—	Provereni domaći tip, prilagođen našim uslovima

Praktično: ako sadite u kraju gde pozni mraz redovno pravi štetu, uzmite Gazenhajm 139, Nemačku rasnu ili Šampion — sve tri kreću kasno. Šejnovo lista najranije i zato mu treba topliji, prisojni položaj; zauzvrat ima tanku i meku ljusku iz koje jezgra izlazi cela.

Oprašivanje — zašto orah sam sebi nije dovoljan

Orah je jednodoma biljka: na istom stablu ima i muške rese i ženske cvetove. Iz toga se izvlači pogrešan zaključak da mu ne treba niko drugi. Problem je u tome što ta dva cveta na istom stablu obično ne budu spremna u isto vreme — pojava se zove dihogamija.

Većina naših sorti je protandrična: muške rese se otvore i ispuste polen pre nego što ženski cvetovi postanu prijemčivi. Do trenutka kada stablo može da primi polen, sopstvenog više nema. Rezultat je stablo koje bujno cveta i daje malo ili nimalo ploda — a vlasnik traži uzrok u đubrivu.

Sorta	Tip cvetanja	Oprašivač iz naše ponude
Šampion	Protandrična	Nemačka rasna, Gazenhajm 139
Šejnovo	Protandrična	Nemačka rasna
Nemačka rasna	Kasnijeg resanja	Gazenhajm 139
Gazenhajm 139	Kasnijeg resanja	Nemačka rasna

Više o kombinovanju sorti: Razmak sadnje i oprašivači.

Podloga

Naše sadnice su kalemljene na sejancu običnog oraha (Juglans regia). Postoji i podloga crnog oraha, pa vredi znati razliku:

• Obični orah — stabla su dugovečnija, dobro podnose krečna i siromašnija zemljišta i otporna su na hlorozu. Slabija strana je veća osetljivost na mastiljavost. Drvo je vrednije i kao tehničko.
• Crni orah — daje umerenije bujna stabla koja prorode nešto ranije i otporna su na mastiljavost, ali ne podnosi krečna zemljišta, kraćeg je veka (30–40 godina) i u kasnijim godinama ume da se javi nekompatibilnost sa kalemom.

Za naše uslove — gde je zemljište često krečno, a orah se sadi da traje — obični orah je sigurniji izbor. Više: Podloge za voćne sadnice.

Zemljište i položaj

Orah nije veliki probirač i uspeva čak i na kamenitom terenu, ali razlika između „uspeva" i „rađa" je velika. Najbolje mu odgovaraju duboka, rastresita zemljišta sa dovoljno kreča, kao i ilovače i peskovita zemljišta umerene vlažnosti. Doline reka su za orah izuzetno povoljne — tu ima i dubinu i vazdušnu vlagu koju voli.

Koren je snažan i ide duboko, pa odrastao orah sušu podnosi bolje od većine voćaka. Ono što ne podnosi jeste senka: orah je heliofitna vrsta — traži puno sunce i u zasenjenom položaju neće roditi bez obzira na negu.

Za ishranu je pogodno NPK đubrivo tipa 10:20:30 u jesen, po opadanju lista, a azotno đubrivo u proleće. Priprema terena: Priprema zemljišta za sadnju.

Razmak sadnje

Tip sadnice	Razmak (red × voćka)	Stabala po hektaru
Kalem na sejancu običnog oraha	9 × 7 m	oko 160
Kalem na sejancu crnog oraha	8 × 7 m	oko 180
Sejanac (nekalemljen)	10 × 8 ili 9 × 9 m	oko 125

Prvi broj je rastojanje između redova, drugi između stabala u redu. Na plodnijem zemljištu razmak se povećava, jer stabla izrastu krupnija. U dvorištu računajte najmanje 8–10 m od kuće, ograde i svega ostalog — orah pravi najveću krunu od svih voćaka koje ćete posaditi, a ima i razlog više da bude sam (vidi sekciju o juglonu).

Sadnja i prve godine

Najbolji termin je jesen, kraj oktobra i novembar, ili rano proleće pre kretanja vegetacije.

• Sadna jama treba da bude duboka — orah ima snažnu srčanicu i ne trpi da naiđe na zbijen sloj odmah ispod korena.
• Mesto kalemljenja ostaje iznad zemlje. Ako se zatrpa, sorta pusti sopstveno korenje i prednost kalemljenja se gubi.
• Kolac se postavlja odmah — mlad orah brzo raste i lako se iskrivi.
• Krug oko stabla prve dve-tri godine držite čist od trave i zalivajte u sušnim periodima; posle toga orah se snalazi sam.

Korak po korak: Kako zasaditi voćku i Kada saditi voćne sadnice.

Rezidba — orah se ne reže u proleće

Ovo je pravilo koje se najčešće prekrši. Orah rezan krajem zime ili u proleće „plače" — iz preseka danima curi sok, rana ne može da zaraste, stablo gubi rezerve, a kroz otvorenu ranu ulaze uzročnici truleži.

Pravi termin je pun leto, oko avgusta, kada je sokotok najslabiji i rana se najbrže zatvori. Prihvatljivo je i kasno u jesen, posle opadanja lišća.

Sama rezidba je kod oraha skromna: u prvim godinama se formira kruna sa jasnom vodilicom i dobro raspoređenim skeletnim granama, a kasnije se uglavnom samo prosvetljava — uklanjaju se suve, ukrštene i preguste grane. Orah ne traži jaku rezidbu kao breskva. Više: Rezidba voćaka i Đubrenje voćaka.

Bolesti i štetočine

• Antraknoza (gnomonija, pegavost lišća i plodova) — najrasprostranjenija bolest oraha. Na listu i mladim plodovima pojave se tamne pege; jako napadnuti plodovi opadaju ili ostanu sa crnom, prilepljenom korom. Širi se po vlažnom prolećnom vremenu, pa je preventiva u fazi listanja najvažnija.
• Bakteriozna crna pegavost — uglaste crne pege na listu i plodu; napada i mlade mladare. Prenosi se kišom i alatom, pa se rezidba nikada ne radi po mokrom.
• Orahova muva — štetočina koja se kod nas raširila poslednjih godina i mnoge iznenadila. Larve žive u zelenoj kori, koja pocrni, raskvasi se i prilepi za ljusku umesto da se odvoji. Jezgro često ostane upotrebljivo, ali plod pocrni i izgubi tržišnu vrednost, a vlaga otvara put buđi. Pomaže sakupljanje i uklanjanje opalih plodova i praćenje leta žutim lepljivim klopkama.
• Orahov smotavac i savijač — buše plod i izazivaju prevremeno opadanje.
• Mastiljavost — trulež korenovog vrata i korena na prevlažnom terenu; sprečava se izborom ocednog položaja, ne prskanjem.

Opšti pregled: Zaštita voćaka.

Juglon — zašto ispod oraha ništa ne raste

Nije praznoverje ni slučajnost. Orah kroz koren, lišće i zelenu koru ispušta materiju koja se zove juglon i koja koči rast mnogih drugih biljaka. To nije bolest niti nedostatak hrane — biljka jednostavno zakržlja, požuti i uvene bez vidljivog uzroka.

Najosetljiviji su paradajz, paprika, plavi patlidžan i krompir, a loše prolaze i jabuka, kruška i borovnica. Zona uticaja otprilike prati širinu krune, ali korenje ide i dalje.

Praktično: orah se sadi po strani, a ne u sredinu bašte. Ispod njega dobro podnose trava, a od povrća neke tikvice i pasulj — ali računajte da će prostor ispod krune biti pretežno travnjak. Lišće oraha ne bacajte direktno u leje; ako ga kompostirate, ostavite ga da odleži duže nego ostalo.

Kada prorodi i koliko rađa

Kalemljen orah daje prve plodove treće do četvrte godine, a u punu rodnost ulazi između osme i desete. Sejanac, za poređenje, počinje tek od osme do dvanaeste godine.

Odraslo kalemljeno stablo daje okvirno 30–60 kg oraha u ljusci godišnje, krupna stara stabla i znatno više. Uz randman od 52–58 % to je oko 15–35 kg čiste jezgre po stablu — i to je broj koji stvarno vredi računati, jer se orah i prodaje i troši kao jezgra.

Orah je uz to najdugovečnija voćka iz naše ponude: na sejancu običnog oraha lako doživi preko pedeset godina i rađa celo to vreme.

Berba i sušenje — ovde se gubi najviše kvaliteta

Orah se bere kada zelena kora popuca i počne sama da se odvaja, obično tokom septembra. Bere se otresanjem, a ne čupanjem sa grane.

Ono što dolazi posle berbe važnije je od same berbe:

• Ne ostavljati plodove u gomili. Zelena kora se u gomili zagreje i za jedan dan potamni jezgru — orah izgubi svetlu boju, a s njom i cenu.
• Zelena kora se skida odmah, a plodovi se operu i ostave da se ocede.
• Suši se u tankom sloju, na promaji i u hladu — nikada na direktnom suncu. Sunce isušuje ljusku, a jezgro unutra ostaje vlažno i kasnije užegne.
• Provera da je dovoljno suv: pregrada između dve polovine jezgre treba da se lomi, a ne savija. Dok se savija, orah nije za skladištenje — u vreći će se ubuđati.

Dobro osušen orah u ljusci čuva se godinu dana na hladnom i suvom, a oljuštena jezgra znatno kraće — nju je najbolje držati u zamrzivaču. Više: Berba i čuvanje voća.

Kakve sadnice dobijate od nas

Sadnice oraha proizvodimo kalemljenjem, na sejancu običnog oraha, sa razvijenim korenovim sistemom i vidljivim, dobro sraslim mestom kalemljenja. Za svaku sadnicu garantujemo sortnu čistoću — kod oraha to znači da ćete za tri do četiri godine dobiti tačno onaj plod i onaj randman koji ste izabrali, a ne ono što ispadne.

Ako sadite više od jednog stabla, javite nam se pre porudžbine da složimo kombinaciju sorti sa oprašivačem — kod oraha se ta greška ne vidi odmah, nego tek kada stablo počne da cveta. Sadnice šaljemo na adresu, a moguće je i preuzimanje u rasadniku.