Đubrenje voćaka — kako prihraniti voćnjak

Voćka koja je dobro ishranjena redovnije rađa, otpornija je na bolesti i daje kvalitetnije plodove. Đubrenje, međutim, nije „što više to bolje" — preterano ili pogrešno tempirano đubrenje pravi više štete nego koristi.

Šta koji element radi

• Azot (N) — porast, lišće, mladari. Najbrže deluje i najlakše se preteruje.
• Fosfor (P) — razvoj korena i cvetnih pupoljaka. Kroz zemljište se kreće sporo, pa se unosi dublje, pri pripremi.
• Kalijum (K) — kvalitet ploda, boja, ukus i čuvanje, kao i otpornost na sušu i mraz.

Otuda i pravilo: azot na proleće, kalijum prema plodu, fosfor pre sadnje.

Osnovno đubrenje pre sadnje

Najbolja prilika za đubrenje je pre podizanja voćnjaka, dok se do zone korena još može doći. Unesite dobro zgoreo stajnjak i, po potrebi, fosforno-kalijumova đubriva — ti elementi se slabo kreću kroz zemljište, pa ih posle sadnje više ne možete spustiti tamo gde treba.

Svež stajnjak ne sme doći u dodir sa korenom — u razlaganju se greje i pali koren. Ako imate samo svež, rasturite ga godinu dana ranije. Više o tome u vodiču Priprema zemljišta za sadnju.

Prihrana mladih voćaka

Mladim sadnicama u prvim godinama najviše prija azot za porast — daje se rano u proleće, u malim količinama. U prvoj godini posle sadnje voćka gradi koren; preterana prihrana tera je u lišće umesto u koren.

Ne prihranjujte azotom u kasno leto. Podstiče porast koji ne stigne da odrveni do zime i prvi strada od mraza — a promrzli mladari su ulaz za bolesti.

Prihrana rodnih voćaka

Stabla u punom rodu troše više hraniva, jer svaki kilogram ploda odnosi nešto iz zemljišta. Uobičajeno se kombinuje organsko đubrivo na svake 2–3 godine sa mineralnim NPK, prema rodu i izgledu stabla.

Sama voćka najbolje kaže šta joj treba:

• Žuto, sitno lišće i slab porast — nedostatak hraniva, najčešće azota.
• Bujno tamno lišće uz slab rod — višak azota. Stablo raste umesto da rađa.
• Sitan i slabo obojen plod koji se loše čuva — često manjak kalijuma.
• Žućenje lišća između nerava, dok nervi ostaju zeleni — tipično za nedostatak gvožđa na krečnim zemljištima; rešava se folijarno, ne većom dozom NPK.

Gde se đubrivo rasturi

Ovo se najčešće greši: đubrivo se ne baca uz samo stablo. Sitno korenje koje upija hranu nalazi se po obodu krune — u pojasu ispod ivice grana i malo šire. Tu se rasturi i plitko unese u zemljište, pa zalije ako nema kiše.

Organsko ili mineralno

Najbolji rezultat daje kombinacija: organsko dugoročno popravlja strukturu i život zemljišta i zadržava vodu, mineralno brzo nadoknađuje konkretan element kad zatreba. Za precizno doziranje najbolja je analiza zemljišta — u poljoprivrednim stanicama je jeftina, a jednom urađena vredi godinama.

Česte greške

• preterivanje azotom — bujno stablo, slab rod, osetljivost na mraz i bolesti,
• svež stajnjak uz koren,
• kasno-letnja prihrana,
• đubrenje suvog zemljišta bez zalivanja — hranivo ostane na površini i ne stigne do korena,
• đubrenje „napamet", bez analize i bez gledanja u samo stablo.

Prihrana i zalivanje idu zajedno: bez vode hranivo ne može da se usvoji, ma koliko ga bilo u zemljištu.