Sadnice lešnika
Bogat izbor sorti lešnika na podlozi mečja leska i na sopstvenom korenu — za plantažni i okućni uzgoj.
- Sorti u ponudi9
- PodlogeMečja leska, sopstveni koren
- Prvi rod3–4. godine
Pregled sorti — lešnika
| Sorta | Podloga | Vreme zrenja | Cena | Slika |
|---|---|---|---|---|
| Istarski dugi | Kraj avgusta | 700 din |  | |
| Halski džin | Kraj avgusta | 700 din | | |
| Tonda Gentile Romana | Kraj avgusta | 700 din | | |
| Enis | Kraj avgusta | 700 din | | |
| Kosford | Kraj avgusta | 700 din | | |
| Purpurea Maksi | Kraj avgusta | 700 din | | |
| Tonda Gentile Delelanga | Kraj avgusta | 700 din | | |
| Rimski | Kraj avgusta | 700 din | | |
| Istarski dugi | Kraj avgusta | 700 din | | |
| Istarski okrugli | Kraj avgusta | 700 din | |
Lešnik je poslednjih godina kod nas postao investiciona kultura — sadi se sa olovkom u ruci, a ne zato što je „lepo imati lesku u dvorištu". I zaista ume da bude rentabilan: dugovečan je, skroman prema zemljištu i berba mu je jednostavna. Ali ima dve osobine koje ga izdvajaju od svega ostalog u našem rasadniku: cveta usred zime i nijedna sorta ne rađa sama. Ko to previdi, dobije lep zasad koji rodi prazne ljuske.
Mečja leska ili sopstveni koren — prva odluka
Ovo se bira pre sorte, jer određuje kako će zasad izgledati i koliko će posla tražiti narednih trideset godina:
| Na mečjoj leski (Corylus colurna) | Na sopstvenom korenu | |
|---|---|---|
| Oblik biljke | Pravo jednostablo sa deblom | Žbun sa više izdanaka |
| Izdanci iz korena | Nema ih | Tera ih doživotno, moraju se uklanjati svake godine |
| Za kakav uzgoj | Plantažni, mehanizovan — ispod stabla se prolazi mašinom | Okućnica, manji zasad, ručna berba |
| Dugovečnost | Veća; stablo se ne obnavlja | Žbun se vremenom pomlađuje izdancima |
Leska na sopstvenom korenu tera izdanke iz korena svake godine, celog života. U dvorištu sa nekoliko žbunova to je popodne posla. Na hektaru zasada to je posao koji se ponavlja iz godine u godinu i koji, kad se sabere kroz dvadeset godina, često nadmaši razliku u ceni sadnice.
Zato: za ozbiljan zasad uzmite lešnik na mečjoj leski. Za nekoliko žbunova u dvorištu, gde ionako sve radite ručno, sopstveni koren je sasvim u redu — a ima i prednost da se žbun sam pomlađuje.
Oprašivanje — lešnik cveta usred zime
Ovo je najvažniji deo teksta i razlog zbog kojeg zasadi lešnika najčešće podbace.
Leska je jednodoma — na istom žbunu ima i muške rese i sitne crvene ženske cvetove — ali je samobesplodna: sopstveni polen ne može da iskoristi. Uz to cveta najranije od svih voćaka kod nas, obično od kraja januara do marta, zavisno od godine i sorte. Oprašuje je vetar, ne pčele.
Iz toga slede dva pravila koja se ne mogu zaobići:
- Nikada samo jedna sorta. Za ozbiljan zasad računajte na tri sorte — glavnu i dve koje je oprašuju, raspoređene tako da polen vetar nosi kroz ceo zasad.
- Vreme cvetanja mora da se poklopi. Sorta koja rese otvara u januaru ne vredi kao oprašivač sorti koja ženske cvetove otvara u martu, ma koliko genetski odgovarala.
| Sorta | Vreme cvetanja | Oprašivač iz naše ponude |
|---|---|---|
| Istarski dugi | Rano | Tonda Gentile Romana |
| Tonda Gentile Romana | Srednje | Kosford |
| Tonda Gentile Delelanga | Srednje | Halski džin, Kosford |
| Halski džin | Kasno | Enis, Kosford, Purpurea Maksi |
| Enis | Kasno | Halski džin, Purpurea Maksi |
| Kosford | Kasno | Enis, Purpurea Maksi |
| Purpurea Maksi | Kasno | Sadi se pre svega kao oprašivač kasnim sortama; crveni list je i ukrasan |
Za Istarski okrugli i Rimski kombinacija zavisi od toga šta još sadite — javite nam se pa da je složimo zajedno.
Još jedna osobina leske koju vredi znati, jer objašnjava zašto se problem otkriva kasno: oplodnja se ne dešava odmah po oprašivanju. Polen zimi dođe na ženski cvet i tu miruje mesecima — do oplodnje dolazi tek u proleće, oko juna. Zato se posledica lošeg oprašivanja ne vidi u cvetanju nego u berbi, u vidu praznih ljuski bez jezgre. Više: Razmak sadnje i oprašivači.
Koju sortu izabrati
| Šta vam treba | Sorte iz naše ponude | Zašto baš te |
|---|---|---|
| Krupan plod za pijacu i prodaju u ljusci | Halski džin, Enis | Najkrupniji plodovi; Enis je uz to poznat po dobro razvijenoj jezgri. |
| Industrija i prerada (jezgra) | Tonda Gentile Romana, Tonda Gentile Delelanga | Italijanske sorte okruglog ploda koje su svetski standard za konditorsku industriju. |
| Provereno za naše uslove | Istarski dugi, Istarski okrugli, Rimski | Sorte koje se kod nas gaje decenijama i dobro se snalaze. |
| Oprašivač u zasadu | Purpurea Maksi, Kosford | Sade se prvenstveno da bi ostale sorte rodile; Purpurea ima i dekorativan crveni list. |
Berba se kod lešnika rasteže od kraja avgusta do sredine septembra, zavisno od sorte i godine — kasnocvetne sorte poput Halskog džina i Enisa po pravilu i zru kasnije.
Zemljište i položaj
Lešnik je skroman i podnosi različite uslove, ali razlika između „preživljava" i „rađa" je i ovde velika. Najbolje mu odgovaraju duboka, rastresita i ocedna zemljišta na osunčanom položaju.
Ono što ne podnosi:
- Vodu koja stoji — koren je plitak i u zbijenom, vlažnom zemljištu se guši.
- Jak vetar — položaj treba da bude zaklonjen. Ovo je kod leske specifično: vetar je istovremeno i njen oprašivač, ali jak i suv vetar u cvetanju isušuje ženske cvetove i odnosi polen dalje nego što treba.
- Duboku senku — leska u senci raste, ali ne rađa.
Priprema terena: Priprema zemljišta za sadnju.
Razmak sadnje
| Tip sadnice | Razmak (red × biljka) | Biljaka po hektaru |
|---|---|---|
| Mečja leska, jednostablo | 4,5–5 × 3–4 m | oko 570–740 |
| Sopstveni koren, žbunast oblik | 5 × 4–4,5 m | oko 440–500 |
Prvi broj je rastojanje između redova, drugi između biljaka u redu. Razmak u redu bira se prema bujnosti sorte i prema tome da li se planira mehanizovana berba. Oprašivači se ne sade u jedan ugao parcele nego raspoređeni kroz zasad — vetar polen nosi u svim pravcima, ali ne beskonačno.
Sadnja i prve godine
Najbolji termin je jesen, kraj oktobra i novembar, ili rano proleće pre kretanja vegetacije — a kod leske to znači zaista rano, jer ona kreće pre svih.
- Kod sadnica na mečjoj leski mesto kalemljenja ostaje iznad zemlje. Ako se zatrpa, sorta pusti sopstveno korenje i cela prednost jednostabla — odsustvo izdanaka — nestaje.
- Krug oko biljke prve dve-tri godine držite čist od trave i zalivajte u sušnim periodima.
- Kod žbunastog oblika prve godine se ostavlja 3–5 najjačih izdanaka, a ostali se uklanjaju — žbun se formira, ne pušta da se sam zgusne.
Korak po korak: Kako zasaditi voćku i Kada saditi voćne sadnice.
Rezidba
Leska rađa na jednogodišnjim grančicama, pa je cilj rezidbe isti kao kod višnje: stalno podsticati nov prirast i ne dozvoliti da se rodno drvo povuče na periferiju.
Kod jednostabla na mečjoj leski formira se deblo visine 40–60 cm i kruna sa nekoliko dobro raspoređenih skeletnih grana; kasnije se uglavnom prosvetljava — vade se suve, ukrštene i preguste grane.
Kod žbunastog oblika rezidba je pre svega pomlađivanje: najstariji izdanci se svake godine uklanjaju pri zemlji, a zamenjuje ih nekoliko novih. Tako žbun stalno ostaje mlad i rodan. Uz to ide i uklanjanje viška izdanaka tokom cele godine. Više: Rezidba voćaka i Đubrenje voćaka.
Štetočine i bolesti
- Lešnikov surlaš — najozbiljnija štetočina. Ženka buši mlad, još mek plod i u njega položi jaje; larva pojede jezgru, a plod prevremeno opadne. Spolja se vidi samo sitna rupica. Suzbija se tempirano, u vreme pojave odraslih insekata, a mnogo pomaže i sakupljanje i uklanjanje prevremeno opalih plodova, jer se larva razvija u zemlji.
- Leskina grinja („veliki pupoljak") — napadnuti pupoljci se u zimu i rano proleće nenormalno zadebljaju i nikada ne prolistaju. Prepoznaje se lako i vredi je tražiti u februaru; jak napad direktno smanjuje rod jer nestaju i cvetni pupoljci.
- Pepelnica i pegavost lišća — u vlažnim godinama, obično bez većih posledica u dobro prozračenom zasadu.
- Veverice, puhovi i vrane — kod lešnika su realan gubitak, a ne anegdota; naročito uz šumu.
Opšti pregled: Zaštita voćaka.
Kada prorodi i koliko rađa
Prvi plodovi stižu treće do četvrte godine, ali su tada simbolični. Ozbiljan rod počinje oko pete do šeste, a puna rodnost između osme i desete godine — i tu je najveća greška u računici kod ljudi koji podižu zasad: lešnik nije kultura koja se isplati za tri godine. Zato, ako sadite kao investiciju, planirajte i međuprihod ili strpljenje.
Zauzvrat, zasad u punoj rodnosti traje trideset do pedeset godina, a odrasla biljka daje okvirno 3–5 kg lešnika u ljusci godišnje, uz randman jezgre oko 45–50 %.
Berba i sušenje
Lešnik se ne bere sa grane. Bere se sa zemlje, kada plod sam ispadne iz ovojnice i opadne — to je znak pune zrelosti. U plantažnom uzgoju se zato pre berbe kosi i poravna zemljište ispod redova, a plod skuplja mašinom.
- Skupljati redovno, ne jednom na kraju. Plod koji dugo leži na vlažnoj zemlji upija vlagu i buđa se, a napadaju ga i glodari.
- Sušiti u tankom sloju, na promaji i u hladu — kao i kod oraha, direktno sunce isuši ljusku a jezgro ostane vlažno.
- Provera: dobro osušen lešnik zvecka u ljusci, a jezgra je hrskava i lomi se, ne savija.
Dobro osušen lešnik u ljusci čuva se godinu dana na hladnom i suvom; oljuštena jezgra znatno kraće i najbolje je držati je u zamrzivaču. Više: Berba i čuvanje voća.
Kakve sadnice dobijate od nas
U ponudi imamo sadnice lešnika na podlozi mečja leska (Corylus colurna) — za plantažni, jednostablni uzgoj bez izdanaka — i na sopstvenom korenu, za žbunast uzgoj na okućnici. Za svaku sadnicu garantujemo sortnu čistoću.
Kod lešnika je izbor kombinacije sorti važniji nego kod bilo koje druge kulture iz naše ponude, jer greška u oprašivanju ne uništava rod delimično — ostavlja prazne ljuske. Pre porudžbine nas pozovite i recite koliko sadite i na kojoj površini, pa ćemo složiti glavnu sortu i oprašivače. Kontakt je ovde. Sadnice šaljemo na adresu, a moguće je i preuzimanje u rasadniku.
Često postavljana pitanja — lešnika
Koja je razlika između podloge mečja leska i sopstvenog korena?
Lešnik na mečjoj leski (Corylus colurna) ne baca izdanke i formira pravo jednostablo sa deblom — idealno za plantažni, mehanizovani uzgoj. Na sopstvenom korenu raste žbunasto i tera izdanke iz korena svake godine, doživotno, pa se moraju stalno uklanjati. Za ozbiljan zasad uzmite mečju lesku; za nekoliko žbunova u dvorištu sopstveni koren je sasvim u redu i ima prednost da se žbun sam pomlađuje.
Da li lešniku treba oprašivač?
Da, obavezno. Leska je jednodoma — na istom žbunu ima i muške rese i ženske cvetove — ali je samobesplodna i sopstveni polen ne može da iskoristi. Za ozbiljan zasad računajte na tri sorte: glavnu i dve koje je oprašuju, raspoređene kroz zasad, a ne u jednom uglu parcele. Oprašuje je vetar, ne pčele.
Kada cveta lešnik?
Najranije od svih voćaka kod nas — obično od kraja januara do marta, zavisno od godine i sorte. Zato vreme cvetanja mora da se poklopi: sorta koja rese otvara u januaru ne vredi kao oprašivač sorti koja ženske cvetove otvara u martu, ma koliko genetski odgovarala.
Zašto lešnik daje prazne ljuske bez jezgre?
Najčešće zbog lošeg oprašivanja. Kod leske se oplodnja ne dešava odmah po oprašivanju — polen zimi dođe na ženski cvet i tu miruje mesecima, a do oplodnje dolazi tek u proleće, oko juna. Zato se posledica ne vidi u cvetanju nego tek u berbi, u vidu praznih ljuski. Drugi mogući uzrok je lešnikov surlaš, koji buši mlad plod i larvom pojede jezgru.
Koje sorte lešnika se međusobno oprašuju?
Iz naše ponude: Istarski dugi oprašuje Tonda Gentile Romana; Tondu Gentile Romana oprašuje Kosford; Tonda Gentile Delelanga ide sa Halskim džinom i Kosfordom; a kasnocvetne sorte Halski džin, Enis i Kosford se međusobno oprašuju, uz Purpureu Maksi koja se i sadi prvenstveno kao oprašivač kasnim sortama.
Koliki razmak za sadnju lešnika?
U plantažnom uzgoju na mečjoj leski oko 4,5–5 × 3–4 m, što je približno 570–740 biljaka po hektaru. Za žbunast oblik na sopstvenom korenu oko 5 × 4–4,5 m, odnosno 440–500 biljaka po hektaru. Razmak u redu bira se prema bujnosti sorte i prema tome da li se planira mehanizovana berba.
Kada lešnik počinje da rađa i koliko rađa?
Prvi plodovi stižu treće do četvrte godine, ali su simbolični. Ozbiljan rod počinje pete do šeste, a puna rodnost između osme i desete godine — lešnik nije kultura koja se isplati za tri godine. Zauzvrat zasad traje trideset do pedeset godina, a odrasla biljka daje 3–5 kg lešnika u ljusci uz randman jezgre oko 45–50 %.
Kako se bere i suši lešnik?
Ne bere se sa grane nego sa zemlje, kada plod sam ispadne iz ovojnice i opadne — to je znak pune zrelosti. Skupljati treba redovno, jer plod koji dugo leži na vlažnoj zemlji upija vlagu i buđa se. Suši se u tankom sloju, na promaji i u hladu, nikada na direktnom suncu. Provera: dobro osušen lešnik zvecka u ljusci, a jezgra se lomi, ne savija.
Šta je „veliki pupoljak" kod leske?
To je posledica napada leskine grinje: napadnuti pupoljci se preko zime i rano u proleće nenormalno zadebljaju i nikada ne prolistaju. Lako se prepoznaje i vredi ga tražiti u februaru — jak napad direktno smanjuje rod, jer nestaju i cvetni pupoljci.
Zainteresovani za ove sadnice?
Pozovite nas ili pošaljite upit — proverićemo dostupnost sorti, dogovoriti količinu i isporuku na vašu adresu.