Sadnice šljive

Šljivu u Srbiji svi misle da poznaju — i baš zato se najčešće posadi olako. Ne zato što je zahtevna: šljiva oprašta greške u zemljištu, podnosi mraz i rađa i kada je zapostavljena. Problem je što se kod nje dve odluke donose usput, a obe se plaćaju godinama — koju sortu i odakle sadnicu. Zato ovaj tekst ne počinje rezidbom, nego onim što se posle sadnje više ne može popraviti.

Koju sortu izabrati

Kod šljive se izbor ne svodi na ukus nego na namenu — ista voćka nije podjednako dobra za kazan, za tezgu i za sušaru:

Šta vam treba	Sorte iz naše ponude	Zašto baš te
Rakija	Čačanska rodna, Stenlej	Visok sadržaj šećera i obilan, redovan rod. Čačanska rodna daje najviše kilograma po stablu od svega što nudimo.
Sušenje i suva šljiva	Stenlej	Klasika za sušaru: koštica se čisto odvaja, meso je čvrsto i ne raspada se.
Prva šljiva u sezoni	Čačanska rana	Zri već početkom jula, kada šljive na pijaci još nema. Plod krupan, 36–48 g.
Pijaca i krupan plod	Čačanska najbolja, Čačanska lepotica	Najbolja ide i preko 48 g i ostaje na grani dve do tri nedelje bez gubitka kvaliteta; lepotica je najprodavanija stona šljiva u Srbiji.
Samo jedna voćka u dvorištu	Stenlej, Čačanska rodna	Jedine dve iz ponude koje rađaju i bez druge sorte u blizini.

Sa ovih pet sorti berba se rasteže od početka jula do početka septembra. Ako sadite nekoliko voćaka, najsmislenija kombinacija je jedna rana za jelo i dve kasne za preradu — jer se rana šljiva ne čuva, a kasna se ne stigne pojesti.

Šarka — bolest zbog koje je važno odakle vam sadnica

Šarka šljive (Plum pox virus) je jedina bolest koja kod nas odlučuje o sudbini celog zasada. Nema leka i nema prskanja koje je zaustavlja — zaraženo stablo se krči, i to je sve što se može uraditi.

Prepoznaje se u proleće po svetlijim prstenastim i linijskim šarama na listu, a na plodu po udubljenjima i deformacijama. Takav plod je vodnjikav i bezukusan, opada pre zrenja i ne vredi ni za rakiju, jer nije nakupio šećer.

Prenosi se na tri načina, i tu je cela poenta:

• Lisnim vašima — vaš prenese virus za nekoliko sekundi ishrane, pa insekticid ne stigne da je spreči. Ovaj put se ne može zatvoriti.
• Zaraženim sadnim materijalom — kalem-grančicom uzetom sa bolesnog stabla. Sadnica izgleda savršeno zdravo u trenutku kupovine, a virus je već u njoj.
• Izdancima iz korena zaraženog stabla, ako se koriste za dalje razmnožavanje.

Nijedna sorta nije imuna, ali se razlikuju po tome kako podnose infekciju. Stenlej je tolerantan — zarazi se, ali nastavi da daje upotrebljiv plod, i upravo zbog toga je posle epidemije šarke potisnuo požegaču sa srpskih parcela. Na drugom kraju je Čačanska rodna, najosetljivija sorta u našoj ponudi — izuzetno rodna, ali u krajevima gde je šarka raširena to je njena glavna slabost.

Podloga — džanarika i šta od nje možete očekivati

Sve naše sadnice šljive su na sejancu džanarike (Prunus cerasifera), podlozi koja se kod nas koristi decenijama jer se sa šljivom dobro slaže i ne pravi iznenađenja:

• Dobro srastanje i brz porast — sadnica se lako prima i rano se formira.
• Dugovečnost i otpornost — podnosi sušu i prilagođava se različitim tipovima zemljišta, uključujući ona koja nisu prvoklasna.
• Bujna voćka, 4–5 m, kakva se očekuje u klasičnom voćnjaku i dvorištu.

Dve mane treba znati unapred. Prva: džanarika prorodi kasnije od slabo bujnih podloga — to je cena dugovečnosti. Druga: tera izdanke iz korena. Oni se uklanjaju rezom pri samoj osnovi, a ne košenjem po vrhu, jer se posle kosidbe granaju još gušće. Izdanci se ne koriste za nove sadnice — to je najsigurniji način da se šarka prenese na novo mesto.

Jedna napomena baš za Stenlej: sa džanarikom nije uvek potpuno kompatibilan, a na kiselim zemljištima je osetljiviji na patogene iz zemljišta. Ako je vaš teren izrazito kiseo, popravite pH pre sadnje. Više o podlogama: Podloge za voćne sadnice.

Oprašivanje — koja sorta može sama

Ovde se pravi najskuplja greška sa šljivom: posadi se jedna voćka, godinama obilno cveta i ne veže nijedan plod. Nije bolesna — nema oprašivača.

Sorta	Rađa li sama	Preporučeni oprašivač
Čačanska rodna	Da, samooplodna	Nije neophodan
Stenlej	Da, delimično samooplodan	Čačanska lepotica — rod je krupniji i redovniji
Čačanska lepotica	Delimično	Čačanska rana, Čačanska najbolja
Čačanska rana	Ne, samobesplodna	Čačanska lepotica, Čačanska najbolja
Čačanska najbolja	Ne, samobesplodna	Čačanska rana, Čačanska lepotica, Čačanska rodna

Srećna okolnost je što svih pet sorti cveta u približno isto vreme, pa se međusobno oprašuju u bilo kojoj kombinaciji. Praktično: ako sadite jednu jedinu voćku, neka to bude Stenlej ili Čačanska rodna. Ako želite Čačansku ranu ili najbolju, morate uz nju posaditi još jednu sortu na rastojanju do 25–30 m. Više: Razmak sadnje i oprašivači.

Zemljište i položaj — šljiva ne strada od zime nego od proleća

Šljiva traži duboko, rastresito i plodno zemljište, najbolje slabo kiselo do neutralno (pH 6,5–7). Koren joj se razvija pretežno površinski, iako pojedine žile idu i do dva metra — zbog toga sušu u julu i avgustu oseti na krupnoći ploda. U sušnoj godini bez zalivanja šljiva rodi, ali sitno. Ima povećane potrebe za azotom i kalijumom, a manje za fosforom.

Sa mrazom je situacija često pogrešno shvaćena. Stablo šljive podnosi i −30 °C, pa se zaključuje da mraz nije problem. Jeste, samo ne zimi: cvet strada već na −2 do −3 °C. Zato izbegavajte mrazišta — udubljenja i dna dolina u koja se noću sliva hladan vazduh. Blaga padina sa strujanjem vazduha je bolja od ravnice u kotlini, čak i kada je zemljište na ravnici bolje.

Isto važi i za krajeve sa čestim toplim talasima usred zime — šljiva se prerano probudi, pa je prvi povratni mraz zatekne u cvetu. Više: Priprema zemljišta za sadnju i Zaštita od mraza.

Razmak sadnje

Uzgojni oblik	Razmak (red × voćka)	Voćaka po hektaru	Za koga
Poboljšana piramida	6–7 × 5–6 m	oko 270	Klasičan voćnjak, krupna dugovečna stabla
Vaza	6 × 4 m	oko 415	Najčešći izbor za šljivu na džanarici
Palmeta	5 × 4 m	oko 500	Gušći zasad uz redovnu rezidbu

Prvi broj je rastojanje između redova, drugi između voćaka u redu. U dvorištu računajte najmanje 5 m od ograde, kuće i druge voćke — šljiva na džanarici napravi široku krunu, a rastojanje koje u trećoj godini deluje preterano u desetoj bude tesno.

Sadnja i prve godine

Najbolji termin je jesen, kraj oktobra i novembar, dok je zemljište još toplo i koren stigne da se primi pre zime. Rano proleće je alternativa, pre kretanja vegetacije.

• Mesto kalemljenja ostaje 10–15 cm iznad zemlje. Ako se zatrpa, sorta pusti sopstveno korenje i voćka postane bujnija nego što je planirano.
• Kolac se postavlja odmah, u istu rupu — naknadno zabijanje kida koren.
• Krug oko stabla prve dve godine držite čist od trave i zalivajte u sušnim periodima.
• Izdanke iz korena uklanjajte redovno već od prve godine, dok su meki.

Korak po korak: Kako zasaditi voćku i Kada saditi voćne sadnice.

Rezidba i ishrana — zašto se grane šljive lome

Šljiva je najrodnija voćka u našim dvorištima i to joj je istovremeno i najveća mana. U rodnoj godini zametne više plodova nego što može da ishrani, pa se dešavaju tri stvari odjednom: plod ostane sitan, grane se pod teretom prelome, a sledeće godine rod potpuno izostane. To naizmenično rađanje nije osobina sorte — posledica je preopterećenja.

Lek je jednostavan i uvek isti: rezati umereno svake godine, a ne jako jednom u pet godina. Kod stonih sorti, Čačanske najbolje i lepotice, isplati se i proređivanje plodova nakon fiziološkog opadanja — manje plodova znači krupnije i skuplje plodove, i grane koje ostaju cele.

Kod ishrane, šljiva dobro reaguje na kalijum. Višak azota je kontraproduktivan: tera bujanje, odlaže sazrevanje i daje meke plodove koji ne podnose transport i lakše trule. Detaljnije: Rezidba voćaka i Đubrenje voćaka.

Ostale bolesti i štetočine

• Monilija (moniliozna trulež) — najveći gubitak u kišnoj godini pred berbu. Plod truli na grani i ostaje da visi kao sasušena mumija. Te mumije obavezno skinuti i ukloniti iz voćnjaka — one su izvor zaraze za sledeću sezonu.
• Rogač šljive — plod se izduži i iskrivi, ostane šupalj i bez koštice. Javlja se posle vlažnog i hladnog proleća; suzbija se preventivno, pre kretanja vegetacije, jer kasnije nema efekta.
• Šljivin savijac — crv u plodu i prevremeno opadanje. Tretman se tempira prema letu leptira, a ne po kalendaru.
• Šljivina osa — napada tek zametnute plodove odmah posle cvetanja, pa se šteta lako pomeša sa „prirodnim" opadanjem.
• Lisne vaši — dvostruko štetne: same po sebi deformišu list, a uz to su glavni prenosioci šarke.

Opšti pregled i raspored tretmana: Zaštita voćaka.

Kada prorodi i koliko rađa

Na džanarici prvi ozbiljniji rod stiže treće do četvrte godine — Čačanska rana i lepotica prorode najranije — a puna rodnost od šeste do osme godine. Kod Stenleja se zasad obično isplati od pete godine.

Odraslo stablo daje 40–80 kg godišnje, a Čačanska rodna u dobroj godini i preko toga. Za orijentaciju kod prerade: od 100 kg zrele šljive dobija se okvirno 8–12 litara rakije jačine oko 40 %, u zavisnosti od sorte, zrelosti i vođenja fermentacije.

Berba — nije ista za sto i za rakiju

Kod šljive vreme berbe ne određuje kalendar nego namena, i tu se prave najveći propusti:

• Za stono trošenje i pijacu — bere se kada plod dobije punu boju i pepeljak, ali dok je još čvrst. Takav podnosi transport i stajanje na tezgi. Bere se sa peteljkom.
• Za rakiju — bere se potpuno zrela, čak i kada počne sama da otpada. Šećer u plodu raste do samog kraja, pa nedozrela šljiva daje i manje i lošije rakije. Iz mase obavezno izbaciti buđave i truležne plodove, lišće i grančice — oni ne kvare samo prinos nego i miris rakije.
• Za sušenje — potpuno zrela, ali zdrava i čvrsta, bez pucanja pokožice.

Sitnica koju vredi znati: pepeljak (voštana prevlaka) se ne briše. On štiti plod od isušivanja i truleži, a kupcu je znak da šljiva nije prežaljena i previše pretumbana. Više: Berba i čuvanje voća.

Kakve sadnice dobijate od nas

Sadnice šljive proizvodimo u sopstvenom rasadniku, na sejancu džanarike, sa razvijenim korenovim sistemom i pravilno formiranim nadzemnim delom. Za svaku sadnicu garantujemo sortnu čistoću, a kalem-grančice uzimamo sa proverenih, zdravih matičnih stabala — kod šljive je to, zbog šarke, najvažnija stvar koju rasadnik uopšte može da uradi za vas.

Ako niste sigurni koja sorta odgovara vašoj nameni i da li vam treba oprašivač, pozovite nas i recite šta planirate sa rodom. Sadnice šaljemo na adresu, a moguće je i preuzimanje u rasadniku.