Sadnice mušmule

Mušmula je voćka koju je većina ljudi probala jednom — i to pogrešno. Ubere se lep, zlatnosmeđ plod sa grane, zagrize se, i to je kraj priče: tvrdo, oporo i gorko. Zaključak je obično „mušmula nije ni za šta".

Istina je da mušmula i ne treba da se jede kad se ubere. To je jedina voćka kod nas koja postaje jestiva tek pošto plod prezri i omekša, i ko to zna, dobija nešto što nijedno drugo voće ne daje — slatku, gustu, karamelastu kašu ukusa negde između pečene jabuke, urme i cimeta, i to usred novembra kada iz bašte više ništa ne stiže.

Bljuštenje — zašto se mušmula ne jede sa grane

Plod mušmule je u trenutku berbe pun tanina — istih onih materija zbog kojih je nezrela dunja ili trnjina opora. Zato je tvrd i gorak koliko god da je lepo obojen.

Ono što ga menja zove se bljuštenje (ili narodski „ležanje"): plod se posle berbe ostavi da prezri. Tanini se razgrade, skrob pređe u šećer, meso iz belog postane tamnosmeđe, mekano i slatko. Tek tada se mušmula jede — kašičicom, kao pire.

Zašto se mušmula uopšte sadi

Osim zbog ukusa, mušmula ima niz osobina zbog kojih je jedna od najzahvalnijih voćaka za okućnicu:

Osobina	Šta to znači u praksi
Samooplodna	Ne treba joj oprašivač. Jedno stablo je dovoljno — za razliku od dunje, trešnje, oraha i lešnika.
Cveta kasno	Krajem maja, oko deset dana posle dunje. Pozni prolećni mraz je praktično nikada ne zatekne u cvetu — otud redovan rod svake godine.
Izuzetno otporna na zimu	Podnosi i preko −30 °C, pa uspeva i na višim i hladnijim položajima.
Skromna prema zemljištu	Rađa i tamo gde jabuka i kruška ne bi — na plićem i siromašnijem terenu.
Malo bolesti i štetočina	U dvorištu se po pravilu gaji bez ijednog prskanja.
Dekorativna	Krupni beli cvetovi u maju, krupno lišće i lepa jesenja boja; kruna ostaje niska i razgranata.

Ukratko: ako tražite voćku koja rađa redovno, ne traži društvo, ne traži prskanje i daje plod kada je sve ostalo odavno ubrano — mušmula je teško zamenjiva.

Podloga i veličina stabla

Naše sadnice mušmule su kalemljene na dunji BA-29. Ta podloga daje nisku voćku, oko 3–4 m, koja rano prorodi i cela je dostupna sa zemlje — što je kod mušmule praktično, jer se plodovi beru pojedinačno i pažljivo.

Mušmula se može kalemiti i na glogu ili oskoruši, ali dunja BA-29 daje najujednačeniji rezultat i najbolje se slaže sa mušmulom. Više: Podloge za voćne sadnice.

Zemljište i položaj

Mušmula je nezahtevna i uspeva na različitim zemljištima, uključujući skromnija i plića. Najbolje joj ipak odgovara propustljivo, umereno vlažno i plodno zemljište na osunčanom ili poluosunčanom položaju.

Ono što ne podnosi je isto kao kod dunje — voda koja stoji i teško, zbijeno zemljište. Pošto je na podlozi dunje, važi i upozorenje o kreču: na jako krečnom terenu može se javiti hloroza, žutilo lišća između nerava.

Priprema terena: Priprema zemljišta za sadnju.

Razmak sadnje i sadnja

Zbog niske i razgranate krune mušmuli je dovoljno 4–5 × 4 m, a u dvorištu oko 4 m od ograde i druge voćke.

Najbolji termin sadnje je jesen, kraj oktobra i novembar; rano proleće je alternativa, pre kretanja vegetacije.

• Mesto kalemljenja ostaje 10–15 cm iznad zemlje.
• Kolac se postavlja odmah, u istu rupu.
• Krug oko stabla prve dve godine držite čist od trave i zalivajte u sušnim periodima.

Korak po korak: Kako zasaditi voćku i Kada saditi voćne sadnice.

Rezidba i ishrana

Mušmula traži najmanje rezidbe od svega što nudimo. U prvim godinama se formira kruna sa nekoliko dobro raspoređenih grana, a kasnije se samo prosvetljava — uklanjaju se suve, ukrštene i preguste grane.

Mušmula prirodno raste razgranato i pomalo nepravilno; to nije greška u rastu i ne treba je terati u pravilan oblik. Ishrana je umerena, uz kompost ili blago NPK đubrivo u jesen. Više: Rezidba voćaka i Đubrenje voćaka.

Bolesti i štetočine

Ovo je najkraća takva sekcija na našem sajtu, i to je dobra vest. Mušmula nema ozbiljnih neprijatelja i u dvorištu se po pravilu gaji bez zaštite.

Ono malo što se javlja: u vrlo vlažnim godinama pegavost lišća, a pošto je u srodstvu sa jabučastim voćkama, teoretski je osetljiva i na bakterioznu plamenjaču — u praksi znatno manje od dunje i kruške. Prozračna kruna i umerena ishrana azotom su sve što je potrebno. Opšti pregled: Zaštita voćaka.

Kada prorodi i koliko rađa

Na podlozi dunja BA-29 prvi rod stiže treće do četvrte godine, a puna rodnost oko šeste. Odraslo stablo daje 20–40 kg ploda.

Najvrednija osobina mušmule nije prinos nego pouzdanost: pošto cveta kasno i izbegava mraz, a nema ozbiljnih bolesti, rađa praktično svake godine. Malo koja voćka to može da kaže. Stablo lako doživi trideset do pedeset godina.

Berba i čuvanje

Plodovi zru krajem oktobra i u novembru. Beru se dok su još tvrdi, po mogućstvu posle prvog mraza.

• Bere se pojedinačno i pažljivo, sa peteljkom — nagnječen plod će u ležanju istruliti umesto da omekša.
• Slaže se u jedan red, na slamu ili u plitke sanduke, na hladno i prozračno mesto.
• Kroz dve do četiri nedelje meso potamni i omekša — tada je za jelo.
• Kada omekša, plod traje kratko: nekoliko dana. Zato se bljuštenje ne ubrzava veštački, nego se plodovi jedu i prerađuju kako pristižu.

Više: Berba i čuvanje voća.

Šta se pravi od mušmule

Kada omekša, mušmula se najčešće jede sveža, kašičicom — meso se jednostavno isisa iz pokožice, a koštice se odvoje. Osim toga:

• Slatko i pekmez — gust, taman i izrazito aromatičan; klasična upotreba.
• Rakija — mušmulovača, retka i cenjena baš zato što je malo ko pravi.
• Sok i kompot, kao i dodatak pečenom mesu, gde tanini i kiselina dobro rade.
• Sušenje — plodovi se suše i koriste tokom zime, tradicionalno i za čaj.

Kakve sadnice dobijate od nas

Sadnice domaće mušmule proizvodimo u sopstvenom rasadniku, kalemljene na podlozi dunja BA-29, sa razvijenim korenovim sistemom i pravilno formiranim nadzemnim delom. Za svaku sadnicu garantujemo sortnu čistoću.

Pošto je mušmula samooplodna, jedno stablo je sasvim dovoljno — nema potrebe da poručujete par kao kod dunje. Ako imate pitanje o položaju ili zemljištu, javite nam se. Sadnice šaljemo na adresu, a moguće je i preuzimanje u rasadniku.