Rezidba voćaka — osnove za početnike

Rezidba je jedna od najvažnijih mera nege voćnjaka. Pravilnim rezom oblikujete krunu, održavate ravnotežu između rasta i roda i čuvate stablo zdravim. Mnogi je se plaše, ali osnovni principi su jednostavni — i vrede za svaku vrstu.

Zašto se voćka rezi

• formiranje stabilne i dobro osvetljene krune,
• redovan i kvalitetniji rod — krupniji i bolje obojeni plodovi,
• uklanjanje bolesnih i suvih grana,
• lakša berba i zaštita — prskanje dopre do svakog dela krune.

Neorezana voćka ne prestaje da rađa, ali rod se pomera na vrhove grana, plod sitni, a unutrašnjost krune se osuši. Kod nekih vrsta pojavi se i naizmenična rodnost — jedna godina puna, sledeća prazna.

Kada se rezi

Zimska rezidba, u mirovanju od opadanja lišća do kraja zime, osnovna je. Kod nas se najčešće radi u februaru i martu, pre kretanja sokova. Ne reže se po jakom mrazu — drvo je tada krto, a rane teže zarastaju.

Letnja (zelena) rezidba, jun–jul, služi za proređivanje mladara i bolju osvetljenost krune. Ona smiruje bujnost, dok zimska podstiče porast — to je razlika koju vredi zapamtiti: zima tera rast, leto ga koči.

Koštičave vrste — šljiva, breskva, trešnja, kajsija — bolje podnose rezidbu kad otopli, jer su tada manje sklone sušenju rana i izlivu smole.

Osnovni principi

• Prvo uklonite suve, polomljene i bolesne grane. Često se posle toga ispostavi da drugo skoro i ne treba.
• Uklonite grane koje rastu ka unutra, ukrštaju se ili se taru.
• Proredite pregustu krunu da svetlost i vazduh dopru do svake grane — plod se boji tamo gde ima sunca.
• Režite iznad pupoljka okrenutog spolja, kosim rezom, oko pola centimetra iznad njega. Grana će krenuti u pravcu tog pupoljka.
• Debelu granu skidajte uz prsten na osnovi, ne uz samo stablo i ne ostavljajući čep. Prsten sadrži tkivo koje zatvara ranu; čep se osuši i postane ulaz za truleži.
• Alat mora biti oštar i dezinfikovan. Tupe makaze gnječe koru, a neopran alat prenosi bolest sa stabla na stablo.

Formiranje krune u prve tri godine

Ono što uradite u prve tri godine određuje kako će voćka izgledati narednih dvadeset:

• Prva godina: sadnica se skraćuje na visinu na kojoj želite prve grane. Na slabo bujnim podlogama to je niže, jer se bere sa zemlje.
• Druga godina: biraju se tri do četiri grane raspoređene na sve strane, po mogućstvu na različitim visinama. Ostalo se uklanja.
• Treća godina: na izabranim granama se formira sledeći sprat i uklanja sve što raste uspravno ka sredini krune.

Grane koje rastu pod oštrim uglom prema stablu lako se lome pod rodom. Umesto da ih režete, mlade grane možete poviti — razmak i teg spuštaju granu u položaj bliži vodoravnom, a to i ubrzava prorodavanje.

Specifičnosti po vrstama

• Breskva traži najjaču rezidbu — rađa na jednogodišnjim grančicama koje se svake godine obnavljaju. Neorezana breskva za nekoliko godina rađa samo po obodu krune.
• Jabuka i kruška oblikuju se prema podlozi: na slabo bujnim podlogama rezidba je umerena, jer je stablo i onako pod kontrolom.
• Trešnja i orah režu se oprezno i radije u toplijem periodu — skloni su „krvarenju", izlivu sokova iz rane.
• Šljiva i višnja traže redovno proređivanje radi prozračnosti.
• Lešnik se, ako se gaji kao jednostablo na mečjoj leski, održava uklanjanjem izdanaka i proređivanjem starijih grana.

Najčešće greške

• Prejaka rezidba odjednom. Voćka odgovori bujnim vodopijama — uspravnim izdancima koji ne rađaju — pa sledeće godine imate više posla, ne manje.
• Ostavljanje čepova. Suvi patrljak ne zarasta i postaje ulaz za truleži.
• Rezidba po vlažnom vremenu kod koštičavog voća — rane teže zarastaju.
• Skraćivanje svega redom. Rezidba nije šišanje; grane se biraju pojedinačno.

Najvažnije pravilo za početnike: bolje manje nego previše. Krunu oblikujte postepeno, kroz nekoliko godina — voćka oprašta sporost, ali ne oprašta panj.