Sadnice breskve

Breskva je voćka koja najbrže vraća uloženo — već treće godine pokrije troškove i počne da nosi. Ali je i najkraćeg veka: prosečno živi oko 13, retko preko 20 godina. To nije mana sadnice nego priroda vrste, i menja način razmišljanja. Breskva se ne sadi jednom za ceo život, nego se planira kao zasad koji se obnavlja. Zauzvrat, greška se ne plaća decenijama kao kod kruške.

Koju sortu izabrati

U ponudi imamo pet sorti koje pokrivaju berbu od početka jula do početka avgusta — dve breskve i tri nektarine:

Šta vam treba	Sorte iz naše ponude	Zašto baš te
Prva breskva u sezoni	Kardinal	Zri početkom jula, plod izuzetno atraktivan — žućkast sa crvenim prugama po celom plodu.
Sorta na koju se može računati	Red heven	Svetski standard među breskvama. Obilna i redovna rodnost, čvrst plod koji podnosi transport, koštica se odvaja.
Krupan plod za pijacu	Stark red gold	Nektarina izrazito krupnog ploda, prosečno oko 200 g, sa 60–70 % crvenila.
Sok i prerada	Red heven	Ima nešto više kiseline od ostalih, pa daje sok punijeg ukusa.
Rana nektarina	Indipendens, Kaldezi 2000	Glatka pokožica i intenzivna aroma; zru pre glavne sezone nektarine.
Blaži, slađi ukus	Kaldezi 2000	Jedina sorta belog mesa u ponudi — manje kiseline i aroma tipična za bele breskve.

Breskva i nektarina — šta je zapravo razlika

Tri sorte iz naše ponude — Indipendens, Kaldezi 2000 i Stark red gold — su nektarine, i zato su u tabeli tako i označene.

Razlika je manja nego što se misli: nektarina je breskva bez malja. To je ista biljna vrsta i razlikuje ih jedan jedini nasledni činilac koji određuje da li će pokožica biti maljava ili glatka. Sve ostalo je isto — ista podloga, ista rezidba, ista zaštita, isti razmak sadnje. Sve što piše u nastavku ovog teksta važi podjednako za obe.

U praksi ipak postoje tri razlike koje vredi znati pre kupovine:

• Nektarina ima izraženiju aromu i čvršće meso, pa se bolje prodaje kao stono voće.
• Osetljivija je na pucanje ploda posle kiše, jer nema malje koje odbijaju vodu.
• Iz istog razloga je osetljivija na pepelnicu i truleži, pa traži nešto dosledniju zaštitu.

Ako birate za dvorište i ne prskate redovno, breskva je opraštajuća. Ako birate za pijacu, nektarina donosi bolju cenu.

Podloga — vinogradarska breskva

Sve naše sadnice su na sejancu vinogradarske breskve. Breskva se može kalemiti i na badem, kajsiju, šljivu ili džanariku, ali vinogradarska breskva ima daleko najbolji afinitet — spoj kalema i podloge je najsigurniji, pa se u praksi ona i koristi najviše.

Šta od nje možete očekivati: bujna i vitalna voćka, rana rodnost i dobra prilagođenost toplijim, ocednim položajima. Ono što ne voli jeste teško i vlažno zemljište — tamo se javlja smolotočina. Više: Podloge za voćne sadnice.

Zemljište — i zašto breskvi žuti list

Breskvi treba duboko, rastresito i toplo zemljište; idealna je peskovita ilovača slabo kisele reakcije, pH 6–7. Koren joj je plitak — 60 % korenovog sistema je u prvih 30 cm — pa breskva sušu oseti brzo i jako, ali zato i brzo reaguje na zalivanje i prihranu.

Jedan problem je kod breskve toliko čest da zaslužuje da se zna unapred: hloroza od nedostatka gvožđa. List požuti između nerava dok nervi ostaju zeleni, prirast stane, plod ostane sitan. Uzrok najčešće nije to što gvožđa nema u zemljištu, nego što je zemljište previše krečno pa breskva ne može da ga usvoji. Zato se pH proverava pre sadnje — na jako krečnom terenu breskva nikada neće dati ono što može, koliko god da se đubri.

Položaj neka bude topao, osunčan i ocedan, bez zadržavanja hladnog vazduha. Priprema: Priprema zemljišta za sadnju.

Oprašivanje

Kod breskve je jednostavno: sorte iz naše ponude su samooplodne i jedna voćka rađa i bez druge breskve u blizini.

Jedan izuzetak vredi pomenuti pošteno. Kardinal ima slabije klijav polen i rod mu ume da varira iz godine u godinu, pa se preporučuje da se sadi u društvu druge sorte breskve — tada daje obilan rod. Ako sadite samo jednu voćku, Red heven je sigurniji izbor. Više: Razmak sadnje i oprašivači.

Razmak sadnje

Uzgojni oblik	Bujnost sorte	Razmak (red × voćka)	Voćaka po hektaru
Vaza	Bujna	5 × 5,5 m	oko 360
Vaza	Srednje do slabo bujna	5 × 4–4,5 m	440–500
Palmeta	Bujna	4 × 5 m	oko 500
Palmeta	Srednje do slabo bujna	4 × 4–4,5 m	560–620
Pilar	Slabo bujna	4 × 2 m	oko 1.250

Prvi broj je rastojanje između redova, drugi između voćaka u redu. Vaza je klasičan izbor za breskvu — otvorena sredina krune znači više svetla, a breskva bez svetla ne oboji plod. U dvorištu računajte 4–5 m od ograde i druge voćke.

Sadnja i prve godine

Najbolji termin je jesen, kraj oktobra i novembar; rano proleće je alternativa, pre kretanja vegetacije.

• Mesto kalemljenja ostaje 10–15 cm iznad zemlje.
• Kolac se postavlja odmah, u istu rupu.
• Krug oko stabla držite čist od trave i zalivajte — zbog plitkog korena breskva sušu u prvoj godini teško podnosi.
• Ne sadite breskvu na mesto gde je bila breskva. Zemljište posle breskve ostaje iscrpljeno i naseljeno njenim patogenima, pa mlada voćka zaostaje. Isto važi i posle kajsije, šljive i trešnje.

Korak po korak: Kako zasaditi voćku i Kada saditi voćne sadnice.

Rezidba — najvažniji posao kod breskve

Ako se kod jabuke rezidba može preskočiti godinu-dve, kod breskve ne može. Razlog je jednostavan: breskva rađa isključivo na jednogodišnjim mladarima — na grančicama koje su izrasle prošle godine. Grana koja je jednom rodila više neće. Bez rezidbe rodno drvo svake godine beži dalje ka vrhu i periferiji, sredina krune se ogoli, a rod završi tamo gde se ne može ubrati.

Zato se breskva reže jako i svake godine, znatno jače nego druge voćke — kod nje se uklanja i polovina prirasta. Cilj je stalno obnavljanje mladog rodnog drveta i otvorena, svetla kruna.

Drugi obavezan posao je proređivanje plodova. Breskva redovno zametne mnogo više nego što može da ishrani. Ako se ne proredi, dobija se puno sitnog, bledog i bezukusnog ploda — a grane se lome. Proređuje se posle prirodnog opadanja, tako da između plodova ostane oko 10–15 cm. Red heven je poznat po tome da često preteruje sa rodom i kod njega je proređivanje obavezno.

Više: Rezidba voćaka i Đubrenje voćaka.

Kovrdžavost lišća i ostale bolesti

• Kovrdžavost lišća (tafrina) — najopasnija bolest breskve i praktično sve sorte su osetljive, uključujući Kardinal i Red heven. List se u proleće zadeblja, nabora i pocrveni, pa opada; voćka ostane gola i iscrpi se. Ključno je vreme tretmana: prska se pre kretanja pupoljaka, dok je voćka još u mirovanju. Kada se simptomi vide, kasno je za tu godinu — bolest je već unutra.
• Monilija (siva trulež ploda) — plod truli na grani u vlažnoj godini i ostaje kao sasušena mumija. Mumije obavezno ukloniti, one su izvor zaraze sledeće sezone.
• Pepelnica — beličasta prevlaka na listu i plodu, izraženija kod nektarina.
• Smolotočina — curenje smole; nije bolest nego signal da je zemljište teško i vlažno ili da postoji rana na deblu.
• Breskvin savijač i moljac, lisne i štitaste vaši — savijač buši plod, moljac vrhove mladara; kod mladih stabala vaši umeju bitno da uspore porast.

Opšti pregled: Zaštita voćaka.

Kada prorodi i koliko rađa

Breskva je najbrža od svih voćaka koje nudimo: prvi plodovi stižu druge do treće godine, a već u trećoj godini zasad pokriva troškove proizvodnje. Puna rodnost dolazi četvrte do pete.

Odraslo stablo daje 30–60 kg. Ali uz to ide i ono što je rečeno na početku: breskva živi oko 13, izuzetno do 20 godina. Zato se kod breskve razmišlja u ciklusima — dok jedan zasad ulazi u punu rodnost, planira se mesto za sledeći.

Berba i čuvanje

Breskva se bere kada dobije punu boju sorte i kada meso lagano popusti pod prstom, ali je još čvrsto. Ubrana prezrela, ne podnosi ni prenošenje do kuće.

• Berba ide u 2–3 navrata — plodovi ne zru odjednom, a razlika između spoljašnjih i unutrašnjih grana ume da bude nekoliko dana.
• Bere se celom šakom, ne prstima — pritisak vrhovima prstiju ostavlja tamne otiske koji se pojave tek sutradan.
• Za transport i pijacu bere se čvršća; za jelo i preradu potpuno zrela, kada je aroma najjača.
• Na hladnom izdrži 5–7 dana, ne duže. Breskva nije voće za skladištenje.

Više: Berba i čuvanje voća.

Kakve sadnice dobijate od nas

Sadnice breskve i nektarine proizvodimo u sopstvenom rasadniku, na sejancu vinogradarske breskve, sa razvijenim korenovim sistemom i pravilno formiranim nadzemnim delom. Za svaku sadnicu garantujemo sortnu čistoću.

Ako niste sigurni da li vam za dati teren više odgovara breskva ili nektarina, ili kako da rasporedite sorte da berba ne dođe sva odjednom, javite nam se. Sadnice šaljemo na adresu, a moguće je i preuzimanje u rasadniku.