Sadnice kajsije

Kajsija je najveći hazarder u voćnjaku. Cveta prva od svih voćaka, često još u martu, pa je svake godine na milost i nemilost jednog jedinog hladnog jutra. A kada rod i uspe, dešava se ono najgore: stablo puno lišća i plodova za nekoliko nedelja se osuši i ugine bez ikakvog upozorenja. Oba problema imaju rešenje, ali se oba rešavaju pre sadnje — izborom sorte i izborom sadnice. Zato ovaj tekst počinje njima.

Koju sortu izabrati

Sedam sorti iz naše ponude pokriva berbu od kraja juna do početka avgusta. Kod kajsije izbor sorte nije samo stvar ukusa — nosi i razliku u otpornosti na pozni mraz:

Šta vam treba	Sorte iz naše ponude	Zašto baš te
Prva kajsija u sezoni	Krupna rana	Zri već krajem juna, rano prorodi i vrlo je rodna.
Sigurna sorta za svaku baštu	Mađarska najbolja	Najrasprostranjenija sorta kod nas. Cveta kasno, a cvetovi se otvaraju postupno — zato lakše preživi pozni mraz.
Krupan plod za pijacu	Novosadska 4, Roksana	NS-4 ima crvenilo na 25–40 % ploda i vrlo je atraktivna; Roksana ide do oko 70 g.
Najveći prinos	Novosadska rodna, Novosadska 6	Obe su selekcije Novosadskog instituta odabrane baš po rodnosti.
Kasna berba, kad kajsije više nema	Bergeron	Zri tek početkom avgusta, francuska sorta čvrstog ploda; samooplodna.

Sve četiri novosadske sorte i Mađarska najbolja cvetaju kasno — NS selekcije 2–4 dana posle Mađarske najbolje. Tih nekoliko dana zvuči zanemarljivo, ali kod kajsije često odlučuju hoće li mraz zateći cvet otvoren ili još u pupoljku.

Zašto naša kajsija ima Stenlej u deblu

Najveći ubica kajsije nije bolest u klasičnom smislu, nego apopleksija — naglo sušenje. Stablo u punoj snazi, sa lišćem i plodovima, u toku leta odjednom uvene i za nekoliko nedelja se osuši. Ne postoji prskanje koje to zaustavlja, jer nije jedan uzročnik: sudeluju bakterije i gljive koje ulaze kroz rane, oštećenje debla od zimskog sunca i mraza, voda koja se zadržava oko korena i — najvažnije — loše srastanje kajsije sa podlogom.

Tu je i rešenje. Kajsija se ne kalemi direktno na džanariku, nego preko posrednika (interkalara): na džanariku se prvo kalemi šljiva koja se sa njom odlično slaže — kod nas Stenlej — a tek na nju, na visini oko 70 cm, sama kajsija. Dobija se stablo koje se sastoji od tri biljke: džanarika u korenu, Stenlej u deblu, kajsija u kruni.

Mraz — kajsija cveta prva

Kajsija ima kratak period zimskog mirovanja. Nekoliko toplih dana u februaru ili martu dovoljno je da krene, i onda je svaki povratni mraz pogađa u najosetljivijoj fazi. Otvoren cvet strada već na −2 do −3 °C, a tek zametnut plodić i na −1 °C. Zbog toga kajsija u našim uslovima ne rađa svake godine — i to nije mana sadnice nego priroda vrste.

Ono na šta se može uticati:

• Izbor sorte. Kasnocvetne sorte — Mađarska najbolja i sve četiri NS selekcije — imaju nekoliko dana prednosti. Kod Mađarske najbolje pomaže i to što se cvetovi ne otvaraju svi odjednom, pa jedan mraz ne pokosi ceo rod.
• Položaj. Nikako mrazište — udubljenje ili dno doline u koje se noću sliva hladan vazduh. Blaga padina sa strujanjem vazduha je znatno sigurnija, čak i kad je zemljište tamo slabije.
• Severna ekspozicija. Zvuči pogrešno, ali kod kajsije radi: severna strana se sporije zagreva, pa voćka kasnije krene i izbegne rani mraz.
• Ne saditi uz zid kuće okrenut jugu — tu kajsija kreće najranije i strada najčešće.

Više: Zaštita od mraza.

Oprašivanje

Ovde je kajsija jednostavna, za razliku od trešnje. Sorte iz naše ponude su samooplodne — jedna voćka u dvorištu rađa i bez ijedne druge kajsije u blizini. Sadnja druge sorte ipak podiže i osigurava rod, pa ako imate mesta, uzmite dve.

Ono što je kod kajsije stvarno kritično jeste vreme u toku cvetanja. Kajsiju oprašuju pčele, a one u hladnom, vetrovitom i kišnom martu ne lete. Zato se dešava da mraz „preskoči" voćnjak, a rod ipak izostane — cvet je bio zdrav, ali niko nije došao do njega. Više: Razmak sadnje i oprašivači.

Zemljište i položaj

Kajsija ima relativno dubok koren, pa dobro podnosi i suvlje zemljište ako je dovoljno plodno i rastresito. Odgovaraju joj lakša, topla i propustljiva zemljišta, dobro osunčana.

Ono što ne podnosi jeste voda koja stoji. Na vlažnom i zbijenom terenu javlja se smolotočina — curenje smole iz debla i grana — a to je prvi korak ka sušenju stabla. Ako je teren težak ili vlažan, sadite na uzdignutu bankinu ili odustanite od kajsije na tom mestu.

Još jedno pravilo koje se često prekrši: kajsiju ne sadite na mesto gde je do juče bila kajsija, šljiva, breskva ili trešnja. Zemljište posle koštičavih ostaje iscrpljeno i naseljeno njihovim patogenima, pa mlada sadnica zaostaje ili se osuši. Ako nema drugog mesta, sačekajte nekoliko godina ili zamenite zemlju u sadnoj jami. Priprema: Priprema zemljišta za sadnju.

Razmak sadnje

Uzgojni oblik	Razmak (red × voćka)	Voćaka po hektaru	Za koga
Poboljšana piramida	6 × 5 m	oko 330	Klasičan zasad i dvorište
Palmeta	5 × 4 m	oko 500	Gušći zasad uz redovnu rezidbu

Prvi broj je rastojanje između redova, drugi između voćaka u redu. U dvorištu računajte najmanje 5 m od ograde i druge voćke — kajsiji je za zdravlje bitna prozračnost krune.

Sadnja i prve godine

Najbolji termin je jesen, kraj oktobra i novembar. Rano proleće je alternativa, pre kretanja vegetacije — a kod kajsije to znači zaista rano, jer ona kreće pre svih.

• Mesto kalemljenja ostaje 10–15 cm iznad zemlje. Kod sadnice sa posrednikom videćete dva spoja — donji (džanarika/Stenlej) ide iznad zemlje, gornji (Stenlej/kajsija) je na oko 70 cm.
• Kolac se postavlja odmah, u istu rupu.
• Okrečite deblo pred zimu. Ovo kod kajsije nije stari običaj nego stvarna zaštita: tamno deblo se zimi na suncu zagreje, noću naglo smrzne, pokožica popuca — i to je ulaz za uzročnike sušenja. Beli premaz odbija sunce i sprečava pucanje.
• Krug oko stabla prve dve godine držite čist od trave i zalivajte u sušnim periodima.

Korak po korak: Kako zasaditi voćku i Kada saditi voćne sadnice.

Rezidba — leti, ne zimi

Kajsija, kao i trešnja, loše zarasta rane — svaki rez po hladnom i vlažnom vremenu je otvoren poziv smolotočini i sušenju grana. Zato se kajsija reže leti, odmah posle berbe, kada je voćka u punoj snazi i rana se brzo zatvori.

Rezidba kod kajsije nije kozmetika. Ona rađa pretežno na mešovitim rodnim grančicama koje brzo ostare — bez redovne rezidbe rodno drvo se povlači ka periferiji krune, unutrašnjost se ogoli, a plodovi postaju sitniji i nedostupni. Umeren rez svake godine drži rodnost tamo gde treba.

Jedna napomena za Novosadsku rodnu: ima krte grane i kada preterano rodi, grane se lome. Kod nje se rodnost namerno reguliše rezidbom. Više: Rezidba voćaka i Đubrenje voćaka.

Bolesti i štetočine

• Apopleksija (naglo sušenje) — opisana gore. Nije jedan uzročnik nego splet, pa je i odbrana zbirna: sadnica sa posrednikom, propustljivo zemljište, letnja rezidba, krečenje debla, izbegavanje rana pri obradi.
• Šarka — isti virus koji hara šljivu napada i kajsiju, i kod nje je često teži: plod dobija udubljenja i deformacije, a koštica karakteristične svetle prstenove. Ne leči se; prenose je lisne vaši i zaražen sadni materijal. Više o šarki na strani Sadnice šljive.
• Monilija — palež cvetova i grančica — posle vlažnog cvetanja cvetovi i vrhovi mladara naglo posmeđe i osuše se. Osušene delove ukloniti do zdravog drveta.
• Rutava buba — izgriza cvetove baš u vreme cvetanja i ume da odnese znatan deo roda pre nego što se uopšte zametne.
• Breskvin savijač i voćna mušica — napadaju plod, izraženije kod kasnih sorti kao što je Bergeron.

Opšti pregled: Zaštita voćaka.

Kada prorodi i koliko rađa

Kajsija je brza voćka: prvi rod stiže treće do četvrte godine, a puna rodnost oko šeste. Odraslo stablo daje 40–80 kg u dobroj godini.

Treba biti pošten i oko druge strane: kajsija je kratkovečnija od jabuke i kruške. Dobro postavljen zasad traje 15–25 godina, a ne pedeset. Uz to, zbog mraza rod nije svake godine — računajte na dve do tri dobre rodne godine u pet. Zato se kajsija i sadi kao voćka koja rano vraća uloženo, a ne kao nasledstvo unucima.

Berba i čuvanje

Kajsija ne oprašta ranu berbu. Plod ubran nedozreo posle berbe omekša, ali aromu i slast više nikada ne razvije — ostane bljutav. Zato se bere kada dobije punu boju sorte i kada meso lagano popusti pod prstom, ali je još čvrsto.

• Za pijacu i transport — u tehnološkoj zrelosti: puna boja, plod još čvrst.
• Za džem, rakiju i sušenje — potpuno zrela, kada se sama odvaja od grančice; tada ima najviše šećera i arome.
• Berba ide u 2–3 navrata, jer plodovi ne zru svi odjednom.

Kajsija se čuva vrlo kratko — 3 do 5 dana na hladnom. To je i razlog zašto se najveći deo roda preradi. Više: Berba i čuvanje voća.

Kakve sadnice dobijate od nas

Sve sadnice kajsije proizvodimo na kombinaciji džanarika + posrednik Stenlej, sa spojem na visini oko 70 cm, razvijenim korenovim sistemom i pravilno formiranim nadzemnim delom. Za svaku sadnicu garantujemo sortnu čistoću.

Ako niste sigurni koja sorta odgovara vašem položaju — a kod kajsije je položaj važniji nego kod bilo koje druge voćke — javite nam se i opišite teren i ekspoziciju. Sadnice šaljemo na adresu, a moguće je i preuzimanje u rasadniku.