Sadnice kruške

Kruška je voćka koja se u dvorištima retko sadi promišljeno — obično se uzme sadnica zato što je „bila kruška kod dede". A kruška je zapravo zahtevnija od jabuke: osetljivija je na zemljište, ima bolest koja se ne leči i podlogu koja se mora birati prema tome kakvo zemljište imate. Zato ovaj tekst ne počinje sortama nego onim što se ne može ispraviti posle sadnje.

Koju sortu izabrati

Kod kruške je izbor uži nego kod jabuke, pa je i odluka lakša — svodi se na to kada želite da berete i šta radite sa plodom:

Šta vam treba	Sorte iz naše ponude	Zašto baš te
Rakija, kompot, sok	Viljamova	Muskatna aroma koja se u preradi ne gubi — kod nas nema ozbiljne konkurencije za rakiju.
Prva kruška u sezoni	Junska lepotica	Zri već sredinom jula. Plod je sitniji i brzo omekša — jede se odmah, ne čuva se.
Rodna stona sorta	Santa marija	Sočno, topivo meso i izuzetna rodnost — nije bez razloga zovu „fabrika krušaka".
Krupan plod za pijacu	Abate fetel, Kaluđerka	Prepoznatljiv izduženi oblik i krupnoća od 180 do 250 g.
Kruška koja traje u podrumu	Kaluđerka	Debela pokožica i kasno zrenje — najduže se čuva od svega što nudimo.

Sa ovih pet sorti berba se rasteže od sredine jula do početka oktobra. Ako sadite dve ili tri voćke u dvorištu, najbolja kombinacija je jedna rana za jelo i jedna kasna za podrum — a Viljamova ide uz njih ako se planira rakija.

Podloga — dunja ili divlja kruška

Ovo je kod kruške važnija odluka nego izbor sorte, i za razliku od jabuke ne svodi se samo na visinu stabla:

Podloga	Kakvu voćku dobijate	Prorodi	Šta traži
Dunja MA	Niža i slabije bujna, 2,5–3 m; krupniji i kvalitetniji plod, ranija rodnost	3–4. godine	Bolje zemljište, redovnu vlagu i — ključno — zemljište bez mnogo kreča.
Sejanac divlje kruške	Bujna i dugovečna voćka, 4–5 m i više; klasičan voćnjak	5–6. godine	Strpljenje. Zauzvrat podnosi sušu, mraz i skromnije zemljište.

Ukratko: dunja daje bolju krušku, divlja kruška daje sigurniju voćku. Na dobrom, dubokom i vlažnijem zemljištu dunja je bolji izbor. Na plitkom, suvom ili krečnom terenu, i tamo gde nema zalivanja, divlja kruška je jedino razumno rešenje.

Zašto je vaša kruška zapravo tri biljke

Ovde dolazimo do nečega što se u prodaji sadnica retko objasni. Dunja se ne slaže sa svakom sortom kruške. Kod nekih sorti spoj kalema i podloge nikada ne sraste kako treba — voćka kržlja, prevremeno požuti, a u lošem slučaju se posle nekoliko godina jednostavno prelomi na mestu spoja. Među sortama koje sa dunjom imaju loš afinitet je i naša najvažnija, Viljamova.

Rešenje se zove posrednik (interkalar). Na dunju se prvo kalemi sorta koja se sa njom odlično slaže — najčešće Kaluđerka — a tek na nju, sledeće godine, željena sorta. Dobija se voćka koja se sastoji od tri različite biljke: dunja u korenu, Kaluđerka u deblu, Viljamova u kruni.

Oprašivanje — i zamka zvana partenokarpija

Sorte kruške su samobesplodne. Kao i kod jabuke, treba vam bar dve sorte koje cvetaju u isto vreme, na rastojanju do 25–30 m.

Kruška ima i jednu osobinu koju jabuka nema: partenokarpiju — sposobnost da zametne plod bez oplodnje. Viljamova, Abate fetel i Kaluđerka su partenokarpne, i baš zato se često čuje da „krušci ne treba oprašivač". To je poluistina koja je mnogima pojela rod:

• Partenokarpni plod je sitniji i bez semenki.
• Rod varira iz godine u godinu — zavisi od vremena u cvetanju i ume potpuno da izostane.
• Uz pravog oprašivača ista voćka daje krupniji plod i redovan rod.

Dakle — partenokarpija je rezerva, a ne plan. Sadite dve sorte. Više o kombinovanju u vodiču Razmak sadnje i oprašivači.

Zemljište — i zašto kreč obara dunju

Kruška traži duboko, rastresito i umereno vlažno zemljište. Za razliku od jabuke, ne podnosi plitak i suv teren — koren joj ide duboko i tamo traži vodu.

Jedna stvar je specifična baš za krušku i vredi je proveriti pre kupovine sadnice: dunja kao podloga ne podnosi krečna zemljišta. Na terenu sa previše aktivnog kreča javlja se hloroza — list požuti između nerava, prirast stane, plod ostane sitan. Voćka ne ugine odmah, samo nikad ne krene kako treba, pa se problem godinama pripisuje đubrenju ili sorti. Ako je zemljište krečnjačko, uzmite krušku na divljoj kruški, ne na dunji.

Položaj neka bude osunčan, bez zadržavanja hladnog vazduha. Većina sorti dobro uspeva i na nadmorskoj visini do 800 m. Priprema terena: Priprema zemljišta za sadnju.

Razmak sadnje

Podloga	Uzgojni oblik	Razmak (red × voćka)	Voćaka po hektaru
Dunja MA	Vitko vreteno	3,5–4 × 1,2–1,5 m	oko 2.000
Dunja MA	Kosa palmeta	4 × 2–2,5 m	oko 1.100
Divlja kruška	Poboljšana piramida	5 × 3,5–4 m	oko 530
Divlja kruška	Krupna kruna, klasičan voćnjak	6–7 × 5–6 m	oko 280

Prvi broj je rastojanje između redova, drugi između voćaka u redu. Kruška na divljoj kruški vremenom napravi krupnu krunu, pa razmak koji u trećoj godini izgleda preterano u desetoj bude taman.

Sadnja i prve godine

Najbolji termin je jesen, kraj oktobra i novembar, dok je zemljište još toplo. Rano proleće je alternativa, pre kretanja vegetacije.

• Mesto kalemljenja ostaje 10–15 cm iznad zemlje. Kod kruške na dunji ovo je još važnije nego kod jabuke: ako se zatrpa, sorta pusti sopstveno korenje i cela prednost slabo bujne podloge nestaje.
• Kolac se postavlja odmah, u istu rupu.
• Krug oko stabla prve dve godine držite čist od trave i zalivajte — kruška na dunji ima plitko korenje i sušu u prvoj godini teško podnosi.

Korak po korak: Kako zasaditi voćku i Kada saditi voćne sadnice.

Rezidba i ishrana

Kruška prirodno raste uspravno i piramidalno, pa se rezidbom pre svega povijaju grane ka horizontali — grana koja stoji uspravno tera list, grana povijena ka horizontali tera rod. Kod nekih sorti, kao što je Santa marija, rezidba treba da bude kasna i blaga; jaka rezidba ih otera u bujanje.

Kod ishrane važi upozorenje koje je kod kruške ozbiljnije nego kod jabuke: višak azota je direktan poziv bakterioznoj plamenjači. Bujni, mekani mladari su ono što ta bolest napada prvo. Umerena ishrana sa naglaskom na kalijum i fosfor je i sigurnija i isplativija. Detaljnije: Rezidba voćaka i Đubrenje voćaka.

Bolesti i štetočine — dve stvari odlučuju

Kod kruške ne postoji dugačak spisak koji treba upamtiti. Postoje dva problema koja odlučuju hoćete li imati voćnjak, i nekoliko sporednih:

• Bakteriozna plamenjača (Erwinia amylovora) — najozbiljnija bolest kruške i jedina koja se ne leči. Mladari naglo pocrne kao da su opaljeni vatrom i saviju se na vrhu poput pastirskog štapa. Jedino što pomaže je preventiva: umerena ishrana azotom, uklanjanje zaraženih grana rezom 30–40 cm ispod vidljivog oštećenja, dezinfekcija makaza posle svakog reza i spaljivanje odsečenog. Zapušten obližnji voćnjak ili divlja kruška u ataru su stalan izvor zaraze.
• Kruškina buva — štetočina koja u praksi odlučuje o rentabilnosti zasada. Luči lepljivu mednu rosu na kojoj se razvijaju gljivice čađavice; list pocrni, plod ostane sitan i neupotrebljiv. Brzo stiče otpornost na insekticide, pa se tretmani moraju smenjivati i tempirati, a ne ponavljati isti preparat.
• Čađava krastavost kruške — kao kod jabuke, ali sa zasebnim uzročnikom; preventivno pre kiše.
• Rđa kruške — prepoznatljive narandžaste pege na listu. Prelazi sa kleke (borovice) u blizini; ako je imate u dvorištu, tu je i uzrok.

Još jedna praktična razlika: kruška je osetljivija na neke fungicide od jabuke — pojedini preparati kod nje izazivaju oštećenje ili opadanje plodova. Nikada ne prenosite program zaštite sa jabuke na krušku po automatizmu, nego proverite da li je preparat registrovan baš za krušku. Opšti pregled: Zaštita voćaka.

Kada prorodi i koliko rađa

Na dunji MA prvi ozbiljniji rod stiže treće do četvrte godine, na sejancu divlje kruške pete do šeste, a puna rodnost i kasnije. To je cena dugovečnosti — kruška na divljoj kruški lako doživi pedeset godina i rađa celo to vreme, dok zasad na dunji traje kraće i ranije se obnavlja.

U dvorištu odraslo stablo na divljoj kruški daje 60–100 kg godišnje, što je više nego što jedna porodica može da pojede — zato uz krušku obično ide i rakijski kazan.

Berba i čuvanje

Ovde se pravi najčešća greška sa kruškom. Kruška se ne bere zrela. Plod koji sazri na grani iznutra postane brašnjav i kašast, iako spolja izgleda savršeno. Zato se bere tvrd i nedozreo, a dozreva u skladištu ili na sobnoj temperaturi.

Viljamova se bere oko dve nedelje pre pune zrelosti, kada osnovna boja pokožice iz tamnozelene pređe u svetliju; tada u hladnjači izdrži i do pet meseci. Isti princip važi za Abate fetel i Kaluđerku. Provera je jednostavna: ako se plod pri blagom podizanju peteljke lako odvoji od grančice, vreme je.

Bere se obavezno sa peteljkom i slaže u jedan do dva reda na hladno, mračno i prozračno mesto. Više: Berba i čuvanje voća.

Kakve sadnice dobijate od nas

Sadnice kruške proizvodimo u sopstvenom rasadniku, na podlogama dunja MA i sejanac divlje kruške, sa razvijenim korenovim sistemom i pravilno formiranim nadzemnim delom. Za svaku sadnicu garantujemo sortnu čistoću.

Ako niste sigurni koja podloga odgovara vašem terenu — a kod kruške je to najvažnije pitanje — pozovite nas i opišite zemljište. Bolje je pitati pre sadnje nego ispravljati posle pet godina. Sadnice šaljemo na adresu, a moguće je i preuzimanje u rasadniku.