Sadnice višnje

Višnja se ne sadi iz romantike nego iz računice. Rano prorodi, rađa obilno i redovno, skromna je prema zemljištu i — za razliku od trešnje — ne pravi nikakve probleme oko oprašivanja. Zato je to voćka koja se najlakše preporučuje nekome ko prvi put podiže zasad. Ipak, postoje tri stvari koje odlučuju o tome hoće li se isplatiti: koja sorta, kakva rezidba i šta uraditi kada dođe kišno cvetanje.

Koju sortu izabrati

Kod višnje se sorte razlikuju pre svega po krupnoći ploda, a to direktno određuje nameni:

Sorta	Krupnoća ploda	Zri	Za šta je najbolja
Meteor	oko 4 g	Sredinom juna	Prva višnja u sezoni; koštica se lako odvaja od mesa.
Oblačinska	2–3,5 g	Krajem juna	Standard za sok i preradu — intenzivno obojen sok i izražena aroma. Slabo bujno, nisko stablo.
Keleris	4–5 g	Početkom jula	Sredina između stone i industrijske višnje; tamnocrven, okrugao plod.
Šumadinka	6,5–7,3 g	Oko 10. jula	Najkrupnija višnja koja postoji. Polupatuljasto stablo široke krošnje, pogodno za berbu; mala koštica.

Razlika između Oblačinske i Šumadinke je više nego dvostruka u masi ploda — i to je najvažnija odluka na ovoj stranici. Oblačinska se bere za kazan i za sok, Šumadinka se može prodati i kao stono voće. Ako sadite za sebe, Šumadinka; ako sadite za otkup i preradu, Oblačinska je i dalje ono što tržište traži.

Sve četiri sorte zajedno rasteću berbu od sredine juna do sredine jula.

Oblačinska nije sorta — i to je važno da znate

Ovo se retko kaže naglas. Oblačinska višnja nije jedinstvena sorta nego populacija — ekotip nastao u selu Oblačina i okolini, koji se vremenom prilagodio tamošnjim uslovima. Pod tim imenom krije se veliki broj različitih biotipova koji se međusobno razlikuju po krupnoći ploda, rodnosti, bujnosti i vremenu zrenja.

Oprašivanje — najlakši deo

Ako ste čitali našu stranicu o sadnicama trešnje, znate da je tamo oprašivanje najsloženija tema. Kod višnje je obrnuto: sve sorte iz naše ponude su samooplodne. Jedna voćka u dvorištu rađa sama, bez ijedne druge višnje u blizini.

Oblačinska ide i dalje — kod nje procenat samooplodnje ide i do 80 %, pa se može gajiti potpuno samostalno, u čistom jednosortnom zasadu. To je jedan od razloga zašto je postala standard u komercijalnoj proizvodnji.

Jedina stvar koja i kod višnje može da omete oplodnju je vreme: pčele u hladnom i kišnom cvetanju ne lete. Više: Razmak sadnje i oprašivači.

Podloga — kakvu voćku želite

Naše sadnice višnje su na sejancu divlje trešnje ili na magrivi, a izbor menja oblik i veličinu voćke:

Podloga	Kakvu voćku dobijate	Kada je birati
Sejanac divlje trešnje	Visoko stablo slobodne krune, bujno i dugovečno	Klasičan voćnjak i dvorište, dublje i vlažnije zemljište
Magriva	Niža voćka pogodna za vazu ili palmetu, ranija rodnost	Suva, posna i kamenita zemljišta — tu magriva nema konkurenciju

Ukratko: na dobrom zemljištu divlja trešnja, na lošem magriva. Više: Podloge za voćne sadnice.

Zemljište i položaj

Višnja je najskromnija voćka iz naše ponude kad je zemljište u pitanju — uspeva i tamo gde trešnja i kruška ne bi. Koren joj je plitak i razvija se otprilike u prečniku krune, pa ne traži veliku dubinu, ali zato slabo podnosi zbijeno zemljište i zadržavanje vode.

Oblačinska je uz to otporna na sušu i na kasni prolećni mraz, što je čini jednom od najsigurnijih voćaka za teže položaje. Šumadinka je takođe otporna i na mraz i na sušu.

Položaj neka bude osunčan i prozračan — višnja u zaklonjenom i vlažnom položaju znatno teže prolazi sa monilijom. Priprema: Priprema zemljišta za sadnju.

Razmak sadnje

Podloga i oblik	Razmak (red × voćka)	Voćaka po hektaru
Slobodna kruna na divljoj trešnji	6 × 8 m	oko 210
Vaza ili palmeta na magrivi	4 × 3,5 m	oko 710
Oblačinska, gust zasad	4 × 3 m	oko 830

Prvi broj je rastojanje između redova, drugi između voćaka u redu. Vidi se odmah zašto je Oblačinska osvojila plantaže: na istoj površini staje četiri puta više stabala nego kod klasične višnje slobodne krune.

Sadnja i prve godine

Najbolji termin je jesen, kraj oktobra i novembar; rano proleće je alternativa, pre kretanja vegetacije.

• Mesto kalemljenja ostaje 10–15 cm iznad zemlje.
• Kolac se postavlja odmah, u istu rupu.
• Krug oko stabla prve dve godine držite čist od trave i zalivajte — plitak koren znači brzu reakciju i na sušu i na zalivanje.
• Šumadinka ume da zametne plod već prve godine po sadnji. Taj rod je bolje ukloniti — voćka u prvoj godini treba da gradi krunu, a ne da nosi plodove.

Korak po korak: Kako zasaditi voćku i Kada saditi voćne sadnice.

Rezidba — zašto višnja vremenom „ogoli"

Ovo je najčešća pritužba na višnju: voćka svake godine izgleda sve rastresitije, grane iznutra gole, a rod se povukao na same vrhove. Nije bolest — to je posledica izostale rezidbe.

Višnja rađa pretežno na jednogodišnjim mladarima, dakle na prirastu od prošle godine. Ako se ne podstiče novi prirast, grana svake godine rodi malo dalje od centra, a ono iza ostaje golo i više nikad ne prorodi. Za razliku od jabuke, kod višnje se to ne popravlja samo od sebe.

Praktično: umerena rezidba svake godine, sa ciljem da voćka stalno tera nove mladare — skraćivanje i prored, uklanjanje suvih i preguste grane. Kod Oblačinske, koja raste nisko i žbunasto, rezidba je i uslov da se do ploda uopšte dolazi. Više: Rezidba voćaka i Đubrenje voćaka.

Monilija — bolest koja u jednoj vlažnoj godini pojede granu

Kod višnje ne postoji dugačak spisak opasnosti. Postoji jedna koja stvarno odlučuje: monilija, palež cvetova i grančica.

Ako je cvetanje toplo i vlažno, gljiva ulazi kroz cvet i spušta se u grančicu. Nekoliko dana kasnije cvetovi i vrhovi mladara naglo posmeđe i osuše se, kao da su opaljeni vatrom, a osušeno lišće ostaje da visi na grani. U jakoj godini strada i deblja grana.

• Preventiva se radi u cvetanju — kasnije nema efekta, jer je gljiva već unutra.
• Osušene delove obavezno ukloniti rezom do zdravog drveta i izneti iz voćnjaka; oni su izvor zaraze za sledeću sezonu.
• Prozračan položaj i prosvetljena kruna smanjuju rizik više nego bilo koje prskanje.

Ostale bolesti i štetočine

• Rešetavost (rupičavost) lišća — pege koje ispadnu i ostave rupice; jako napadnuto lišće opada pre vremena i voćka slabi.
• Pegavost lišća — u vlažnim godinama izaziva prevremeno opadanje lišća; Oblačinska je osetljiva na antraknozu.
• Trešnjina muva — crv u plodu; kod ranih sorti poput Meteora manji problem jer zru pre glavnog leta muve.
• Višnjin surlaš i lisne vaši — surlaš oštećuje pupoljke i mlade plodove, vaši uvijaju vrhove mladara na mladim stablima.
• Ptice — kod jedne voćke u dvorištu mreža je jedino što stvarno pomaže.

Opšti pregled: Zaštita voćaka.

Kada prorodi i koliko rađa

Višnja je među najbržim voćkama: prvi plodovi stižu druge do treće godine, a puna rodnost četvrte do pete. Šumadinka počinje da rađa gotovo odmah po sadnji.

Odraslo stablo slobodne krune daje 15–30 kg, dok Oblačinska u gustom zasadu daje manje po stablu — ali ih na hektaru ima četiri puta više, pa je prinos po površini znatno veći. To je i razlog zašto se Oblačinska sadi za otkup, a krupnije sorte za sebe i za pijacu.

Rodnost je kod višnje redovna — nema izraženog naizmeničnog rađanja kao kod šljive, pod uslovom da se reže svake godine.

Berba

Višnja se bere potpuno zrela — kao i trešnja, posle berbe ne dozreva. Kada dostigne punu boju sorte, može ostati na grani još nekoliko dana i za to vreme samo dobija na šećeru.

• Za svežu potrošnju i pijacu — bere se sa peteljkom; plod bez peteljke brzo pušta sok i gubi izgled.
• Za preradu, sok i rakiju — bere se bez peteljke, što je znatno brže. Kod Oblačinske treba znati da mehanizovana berba tresačem ide otežano, jer se plod ne odvaja lako.
• Ne bere se po kiši i po rosi — mokar plod se u gajbi kvari za jedan dan.

Ubrana višnja se čuva vrlo kratko, 3–5 dana na hladnom, pa se prerada planira unapred. Više: Berba i čuvanje voća.

Kakve sadnice dobijate od nas

Sadnice višnje proizvodimo u sopstvenom rasadniku, kalemljenjem na sejancu divlje trešnje i na magrivi, sa razvijenim korenovim sistemom i pravilno formiranim nadzemnim delom. Za svaku sadnicu garantujemo sortnu čistoću — a kod Oblačinske, koja je populacija a ne jedinstvena sorta, to znači i ujednačen matičnjak, pa je zasad ujednačen i po krupnoći i po vremenu zrenja.

Ako niste sigurni da li vam za datu namenu više odgovara Oblačinska ili neka od krupnijih sorti, javite nam se i recite šta planirate sa rodom. Sadnice šaljemo na adresu, a moguće je i preuzimanje u rasadniku.