Sadnice višnje Keleris

Keleris je za one kojima je klasična višnja prekisela. Razlog je u poreklu: nastao je slobodnim oprašivanjem hibrida višnje Osthajmske i trešnje Tržišne rane, pa u njemu ima i trešnje. Otud blaži, manje oštar ukus i prijatna aroma, uz sve ono zbog čega se višnja i sadi.

Druga stvar zbog koje se bira: stablo je male bujnosti. U dvorištu gde nema mesta za bujnu voćku, Keleris staje tamo gde Šumadinka na divljoj trešnji ne bi.

Poreklo sorte

Keleris je danska sorta, u proizvodnji od 1956. godine. Dobijena je slobodnim oprašivanjem hibrida višnje Osthajmske i trešnje Tržišne rane — kombinacija koja objašnjava i ukus i to što se plod lako odvaja od peteljke.

Jedna napomena o imenu, da ne bi bilo zabune pri poređenju ponuda: pod imenom Keleris u prometu stoji nekoliko selekcija, najčešće Keleris 14 i Keleris 16, koje se razlikuju u sitnicama — krupnoći i nijansi vremena zrenja. Za dvorište je razlika zanemarljiva; ako pravite veći zasad i vezani ste za konkretnu selekciju, pitajte nas pre porudžbine.

Kako izgleda plod

Plod je srednje krupan, 4–5 g, tamnocrven, ukusan, sa mesom prijatne, ne preoštre kiseline i lepom aromom.

Praktična osobina koja se ne vidi na slici: plod se lako odvaja od peteljke. Kod berbe za preradu to je direktna ušteda vremena — i tu je Keleris suprotnost Oblačinskoj, kod koje se plod odvaja teško, pa i mehanizovana berba ide otežano.

Vreme zrenja i berba

Zri na prelazu juna u jul, kod nas početkom jula — treći po redu u našoj ponudi, posle Meteora i Oblačinske, a nedelju dana pre Šumadinke.

Bere se potpuno zreo, jer posle berbe ne dozreva. Za svežu potrošnju sa peteljkom, jer plod bez peteljke brzo pušta sok; za preradu bez peteljke — a to kod Kelerisa ide brzo. Čuva se 3–5 dana. Više: Berba i čuvanje voća.

Bujnost i rodnost

Stablo je male bujnosti — uz Oblačinsku najmanje u našoj ponudi. To znači manje mesta, lakšu berbu bez merdevina i manje posla oko rezidbe.

Rodnost je odlična i redovna. Kombinacija male voćke i dobrog roda je ono što Keleris čini praktičnim izborom za okućnicu — a i za gušću sadnju u zasadu. Više: Voćnjak na okućnici.

Oprašivanje

Samooplodna sorta — jedna voćka rađa sama, bez oprašivača. Kod višnje je to pravilo i kod svih naših sorti važi; kod trešnje je, za razliku od toga, izbor oprašivača najsloženiji deo planiranja. Više: Razmak sadnje i oprašivači.

Izbor podloge — divlja trešnja ili magriva

Ovu sadnicu isporučujemo na dve podloge i razlika nije kozmetička:

Podloga	Kakvu voćku dobijate	Kada je birati
Divlja trešnja	Bujnija voćka, visoko stablo slobodne krune, dugovečna	Kada imate dobro, duboko zemljište i prostora; klasičan voćnjak
Magriva	Skromnija i otpornija voćka, niža kruna	Na suvim, posnim i kamenitim zemljištima, gde divlja trešnja zaostaje

Ako niste sigurni koja vam odgovara, presudno je zemljište, ne sorta. Više: Podloge za voćne sadnice.

Rezidba — zašto višnja vremenom ogoli

Najčešća pritužba na višnju u dvorištu jeste da posle nekoliko godina rađa samo na vrhovima grana, a unutrašnjost je gola. Uzrok nije bolest nego izostala rezidba.

Višnja rađa pretežno na jednogodišnjim mladarima — na prirastu od prošle godine. Ako se ne reže, grana svake godine rodi malo dalje od centra, a ono iza više nikad ne prorodi. Za razliku od jabuke, kod višnje se to ne popravlja samo od sebe.

Lek je umerena rezidba svake godine, koja stalno podstiče nov prirast. Više: Rezidba voćaka.

Otpornost i zaštita

• Monilija — palež cvetova i grančica: jedina bolest koja kod višnje stvarno odlučuje. Po toplom i vlažnom cvetanju gljiva ulazi kroz cvet i spušta se u grančicu; cvetovi i vrhovi mladara naglo posmeđe i osuše se, a osušeno lišće ostaje da visi na grani. Preventiva se radi u cvetanju — kasnije nema efekta. Osušene delove ukloniti rezom do zdravog drveta i izneti iz voćnjaka.
• Trešnjina muva — crv u plodu; kod sorti koje zru kasnije pritisak je veći.
• Pegavost i rešetavost lišća — prevremeno opadanje lišća iscrpi voćku pred zimu.

Više: Zaštita voćaka od bolesti i štetočina.

Za šta se koristi

Dvostruka namena. Zbog blažeg ukusa i pristojne krupnoće Keleris se jede i svež, što se za klasičnu prerađivačku višnju ne može reći; a zbog lakog odvajanja od peteljke i dobre rodnosti podjednako je dobar za kompot, džem, zamrzavanje i rakiju.

Da li je Keleris prava sorta za vas

• Za malo dvorište — da; stablo male bujnosti i odlična rodnost.
• Ako vam je višnja prekisela — da; ovo je najblaža sorta iz naše ponude.
• Za brzu berbu za preradu — da; plod se lako odvaja od peteljke.
• Za otkup za sok — ne prvenstveno. Standard za to je Oblačinska, sa tamnije obojenim sokom.
• Ako tražite najkrupniji plod — ne. Za to je Šumadinka, sa 6,5–7,3 g.

Sadnice Kelerisa proizvodimo u sopstvenom rasadniku, na podlozi divlja trešnja ili magriva, uz garanciju sortne čistoće. Za dogovor oko podloge i isporuke pozovite nas.