Sadnice dunje

Dunja je voćka koja se ne jede sa grane. Plod ostane tvrd i trpak i kada je potpuno zreo — a onda u kuhinji postane ono što nijedno drugo voće ne može: slatko, kompot, rakija, pekmez i kitnikez, voćni sir koji se pravi baš od nje. Uz to je i najmirisnija voćka koju možete posaditi; jedan plod na ormanu miriše nedeljama.

Ima na svetu skromnih voćaka, ali dunja to nije. Ona je veliki probirač zemljišta, ne rađa sama i ima jednu bolest koja u Srbiji poslednjih godina uništava cele zasade. Sve troje se rešava pre sadnje.

Dve sorte — koja za šta

Sorta	Plod	Meso	Za šta je najbolja
Leskovačka	300–500 g, jabučastog oblika, glatka svetložuta pokožica bez malja	Belo, čvrsto, sočno, izrazito aromatično	Kvalitet i prerada. Spada u red najboljih sorti dunje na svetu; od nje se pravi kitnikez. Stablo srednje bujno, otporno na mraz, kasno cveta.
Vranjska (Dunjac)	500–1000 g, kruškolikog oblika sa izraženim gukama, maljava zlatnožuta pokožica	Žuto, kiselkasto-slatko, sunđerastije	Krupnoća i izgled. Najkrupniji plod; stablo bujno i dekorativno, sa krupnim lišćem. Plod je osetljiv na uboje pri berbi.

Obe zru u oktobru. Ako birate jednu za kvalitet — Leskovačka. Ako birate za krupnoću i izgled — Vranjska. Ali kao što sledi u nastavku, biranje jedne i nije baš opcija.

Oprašivanje — dunja ne rađa sama

Ovo se često pogrešno prenosi, pa vredi reći jasno: Leskovačka dunja nije samooplodna. Traži oprašivača, i taj oprašivač je upravo Vranjska — kao što je i Vranjskoj oprašivač Leskovačka.

Dunja kasno cveta, što je njena prednost — pozni prolećni mraz je retko zatekne u cvetu. Više: Razmak sadnje i oprašivači.

Bakteriozna plamenjača — najveća opasnost za dunju

Ovo je danas glavni razlog zbog kojeg zasadi dunje u Srbiji propadaju. Bakteriozna plamenjača (Erwinia amylovora) napada jabučaste voćke, a dunja je među najosetljivijim biljkama koje postoje — osetljivije i od kruške. Obe sorte koje se kod nas gaje, i Leskovačka i Vranjska, spadaju u vrlo osetljive.

Prepoznaje se lako i nepogrešivo: mladar naglo pocrni kao da je opaljen vatrom i savije se na vrhu poput pastirskog štapa, a sasušeno lišće ostaje da visi. Bolest se ne leči.

Šta se stvarno može uraditi:

• Redovno obilaziti zasad — bolest se širi brzo, a rana intervencija je jedina koja vredi.
• Zaraženu granu odseći 40–50 cm ispod vidljivog oštećenja, jer se bakterija kreće kroz provodne sudove i već je dalje nego što se vidi. Makaze dezinfikovati posle svakog reza, odsečeno spaliti.
• Umerena ishrana azotom. Bujni, mekani mladari su ono što bolest napada prvo — višak azota je direktan poziv.
• Preparati na bazi bakra pomažu, ali u vrlo malim dozama zbog fitotoksičnosti — dunja ih teško podnosi.

Ako je u vašem kraju plamenjača već napravila štete, javite nam se pre porudžbine — postoje i tolerantnije sorte, pa ćemo videti šta ima smisla. Ista bolest opisana je i na strani Sadnice kruške.

Zemljište — dunja je zaista probirljiva

Ovde se dunja razlikuje od svoje reputacije skromne voćke. Najbolje uspeva na propustljivim, ocednim, rastresitim, plodnim i dubokim zemljištima. Njen koren je žiličast i najvećim delom se razvija u gornjih 30 cm, pa je zavisna od toga kakav je taj površinski sloj.

Šta ne podnosi:

• Krečna zemljišta sa preko 5 % kreča — na njima dunja pati od hloroze: list požuti između nerava, prirast stane, plod ostane sitan. Ovo je najčešći uzrok „dunje koja nikad ne krene".
• Suviše vlažna, hladna, zaslanjena i zabarena zemljišta.
• Preveliku vlažnost vazduha — ona kvari kvalitet ploda i pogoduje plamenjači.

Sušu, s druge strane, dunja podnosi dobro. Priprema terena: Priprema zemljišta za sadnju.

Podloga

Naše sadnice dunje su na podlozi dunja M-A. To je ista ona podloga koja se koristi i za krušku — pa ako ste čitali našu stranicu o sadnicama kruške, već znate njenu glavnu osobinu: daje nižu voćku koja ranije prorodi, ali traži bolje zemljište i ne voli kreč.

Kod dunje je to logičan izbor, jer se podloga i sorta ovde savršeno slažu — reč je o istoj vrsti. Više: Podloge za voćne sadnice.

Razmak sadnje

Podloga	Razmak (red × voćka)	Voćaka po hektaru
Dunja M-A	4 × 3 m	oko 830
Sejanac (bujnija podloga)	5 × 4 m	oko 500

Prvi broj je rastojanje između redova, drugi između voćaka u redu. U dvorištu je dovoljno 3–4 m između dve dunje — a pošto vam ionako trebaju dve, računajte na to odmah pri planiranju mesta.

Sadnja i prve godine

Najbolji termin je jesen, kraj oktobra i novembar; rano proleće je alternativa, pre kretanja vegetacije.

• Mesto kalemljenja ostaje 10–15 cm iznad zemlje.
• Kolac se postavlja odmah, u istu rupu.
• Krug oko stabla prve dve godine držite čist od trave i zalivajte — plitak, žiličast koren znači brzu reakciju i na sušu i na konkurenciju trave.

Korak po korak: Kako zasaditi voćku i Kada saditi voćne sadnice.

Rezidba i ishrana

Dunja ne traži jaku rezidbu. Formira se kruna sa nekoliko dobro raspoređenih skeletnih grana, a kasnije se uglavnom prosvetljava — vade se suve, ukrštene i preguste grane, da kruna ostane prozračna. Prozračnost kod dunje nije estetika nego zaštita: gusta, vlažna kruna je idealna za plamenjaču i pepelnicu.

Kod ishrane važi isto upozorenje kao kod kruške, samo oštrije: višak azota kod dunje direktno povećava rizik od bakteriozne plamenjače. Umerena ishrana sa naglaskom na kalijum i fosfor je i sigurnija i isplativija. Više: Rezidba voćaka i Đubrenje voćaka.

Ostale bolesti i štetočine

• Pepelnica dunje — beličasta prevlaka na listu i mladarima, izraženija u gustoj kruni.
• Crna pegavost i smeđavost lista — u vlažnim godinama izazivaju prevremeno opadanje lišća i slabljenje voćke.
• Trulež plodova — plod truli na grani, naročito kada je ranije oštećen.
• Smotavac ploda — obe sorte su na njega osetljive; larva buši plod, koji zatim trune ili opada. Praćenje leta i tempiran tretman rade posao koji kalendar ne može.

Opšti pregled: Zaštita voćaka.

Kada prorodi i koliko rađa

Dunja je među bržim voćkama: na podlozi dunja M-A prvi rod stiže treće do četvrte godine, a puna rodnost oko šeste. Leskovačka rađa redovno, bez izraženog naizmeničnog rađanja.

Odraslo stablo daje 30–60 kg, a kod Vranjske, čiji plod ide i do kilograma, taj broj se brzo dostigne sa relativno malo plodova.

Berba i čuvanje

Dunja se bere kada pokožica iz zelenkaste pređe u punu zlatnožutu boju i kada se malje lako brišu — obično tokom oktobra. Bere se pre prvih jačih mrazeva, jer promrzao plod ne može da se čuva.

• Pažljivo, jedan po jedan. Plod deluje tvrdo, ali se lako nagnječi — kod Vranjske posebno, a uboj se vidi tek posle nekoliko dana u skladištu.
• Ne skidati malje pre skladištenja — one štite plod; brišu se tek pred preradu.
• Ne čuvati zajedno sa drugim voćem i povrćem. Aroma dunje je toliko jaka da prelazi na jabuke, krompir i sve ostalo u istoj prostoriji.
• Na hladnom i prozračnom mestu dunja se čuva 2–3 meseca, a aroma za to vreme samo jača.

Više: Berba i čuvanje voća.

Kakve sadnice dobijate od nas

Sadnice dunje proizvodimo u sopstvenom rasadniku, na podlozi dunja M-A, sa razvijenim korenovim sistemom i pravilno formiranim nadzemnim delom. Za svaku sadnicu garantujemo sortnu čistoću.

Pošto Leskovačka i Vranjska jedna drugoj služe kao oprašivač, preporučujemo da se poručuju u paru — i za dvorište i za zasad. Ako niste sigurni koliko kojih, ili vas brine plamenjača u vašem kraju, pozovite nas. Sadnice šaljemo na adresu, a moguće je i preuzimanje u rasadniku.