Sadnice dunje Vranjska
200 dinpo komadu
Najkrupniji plod u ponudi — od pola do celog kilograma — na bujnom i dekorativnom stablu.
- ZrenjeOktobar
- PodlogaDunja M-A
- OprašivanjeTraži oprašivača — Leskovačka
Besplatna isporuka · plaćanje pouzećem ili uplatom na račun · cenovnik
Vranjska dunja, poznata i kao dunjac, ima plod kakav se u našim voćnjacima retko vidi: od 500 do 1000 grama, dakle i do dvostruko krupniji od Leskovačke. Jedan plod ume da bude ceo kilogram.
Uz to je i stablo dekorativno — bujno, sa krupnim lišćem — pa se u dvorištu često sadi i zbog izgleda, ne samo zbog roda.
Ali krupnoća se plaća kvalitetom mesa. Meso Vranjske je žuto, kiselkasto-slatko i sunđerasto — slabijeg kvaliteta od Leskovačke. Za kitnikez i finiju preradu Leskovačka je bolja. Vranjska se bira zbog veličine ploda, prinosa po stablu i izgleda voćke, a to su sasvim legitimni razlozi — samo treba znati koji su.
Kako izgleda plod
Plod je vrlo krupan, 500–1000 g, kruškolikog oblika sa izraženim gukama. Pokožica je maljava i zlatnožuta — za razliku od Leskovačke, koja je glatka i bez malja.
Meso je žuto, kiselkasto-slatko i sunđerasto. Aroma je prisutna, kao kod svake dunje, ali struktura mesa je mekša i rastresitija.
Bujnost i rodnost
Stablo je bujno, sa krupnim lišćem i dekorativnog izgleda. Bujnije je od Leskovačke, pa traži nešto više prostora i redovniju rezidbu da kruna ne bi zgusnula.
Rod je obilan, a pri krupnoći od pola do celog kilograma po plodu, kilaža po stablu se skupi brzo.
Oprašivanje — druga polovina para
Vranjska nije samooplodna. Njen oprašivač je Leskovačka — i obrnuto, ona oprašuje Leskovačku.
Dve sorte iz naše ponude su tačno onaj par koji vam treba. Leskovačka i Vranjska oprašuju jedna drugu — nijedna ne rađa dobro sama. Zato ih i za dvorište preporučujemo u paru, a ne pojedinačno. Ceo mehanizam oprašivanja dunje objašnjen je na strani Sadnice dunje.
Više: Razmak sadnje i oprašivači.
Podloga — dunja M-A
Sadnica je na podlozi dunja M-A: umerena bujnost, rana rodnost i voćka koja se lako drži u obliku. To je ista podloga koja se koristi i za krušku — više o njenim osobinama na strani Sadnice kruške.
Razmak sadnje na M-A je 4 × 3 m. Više: Podloge za voćne sadnice.
Zemljište — dunja je probirač
Dunja je veliki probirač zemljišta i tu se ne štedi. Traži propustljivo, ocedno, rastresito, plodno i duboko zemljište. Ne podnosi previše vlažna, hladna, zaslanjena ni zabarena zemljišta.
Zemljište sa preko 5 % kreča je nepogodno — na njemu dunja pati od hloroze, list požuti između nerava i prirast stane. To se proverava pre sadnje, jer se posle ne popravlja đubrenjem.
Koren je žiličast i razvija se u gornjih 30 cm, pa dunja brzo reaguje i na zalivanje i na prihranu, ali i na zapuštenost. Sušu inače podnosi dobro. Priprema: Priprema zemljišta za sadnju.
Berba i čuvanje
Sazreva u oktobru. Kod Vranjske na berbu treba obratiti više pažnje nego kod Leskovačke:
Plod Vranjske je osetljiv na uboje. Mekše, sunđerasto meso pri padu ili pritisku dobije tamnu mrlju koja se kasnije proširi u trulež. Krupan plod pritom pada sa veće težine — zato se bere rukom i pojedinačno, i ne baca u gajbu. Za skladištenje se odabiraju samo neoštećeni plodovi.
Bere se u oktobru, pre pojave mrazeva — smrznut plod ne može da se čuva. Dva pravila koja se najčešće prekrše:
- Malje se ne skidaju pre skladištenja. One su prirodna zaštita ploda; obrisan plod brže propada.
- Dunja se ne čuva zajedno sa drugim voćem. Aroma joj je toliko jaka da pređe na sve u prostoriji — jabuke i krompir iz istog podruma mirisaće na dunju.
Više: Berba i čuvanje voća.
Otpornost i zaštita
Bakteriozna plamenjača je danas glavni razlog propadanja zasada dunje u Srbiji. Dunja je među najosetljivijim biljkama na Erwinia amylovora — osetljivija i od kruške — a obe sorte koje se kod nas gaje spadaju u vrlo osetljive. Ako se pojavi: rez ide 40–50 cm ispod vidljivog oštećenja, jer bakterija putuje kroz provodne sudove; makaze se dezinfikuju posle svakog reza, a odsečeno se spaljuje. Ista bolest je opisana i na strani Sadnice kruške.
- Umerena ishrana azotom — bujan, mekan prirast je ono što plamenjača najlakše zahvati.
- Bakar samo u vrlo malim dozama — dunja je na njega osetljiva i prejak tretman je fitotoksičan.
- Smotavci plodova — obe naše sorte su na njih osetljive; crv u plodu je najčešća šteta posle plamenjače.
- Pepelnica, crna pegavost i smeđavost lista, trulež plodova — uobičajene bolesti dunje, izraženije u vlažnim godinama.
Više: Zaštita voćaka od bolesti i štetočina.
Za šta se koristi
Slatko, pekmez, kompot, sok i rakija — svuda gde se meso ionako raskuvava, pa sunđerasta struktura ne smeta, a krupnoća znatno ubrza obradu. Za kitnikez, gde meso mora da drži oblik, bolja je Leskovačka.
I jedna tradicionalna namena koju Vranjska ispunjava bolje od svih: plod ostavljen u sobi mirisaće nedeljama.
Da li je Vranjska prava sorta za vas
- Ako tražite najkrupniji plod — da; do kilograma po komadu.
- Za slatko, pekmez i rakiju — da; krupnoća ubrzava obradu.
- Kao dekorativna voćka u dvorištu — da; bujno stablo krupnog lišća.
- Kao oprašivač Leskovačkoj — da; bez nje Leskovačka slabo rađa.
- Za kitnikez i finiju preradu — ne. Meso je sunđerasto; za to je Leskovačka.
- Ako plod mora dugo da stoji — ne. Osetljiv je na uboje.
- Kao jedina dunja — ne. Nije samooplodna.
Sadnice Vranjske proizvodimo na podlozi dunja M-A, uz garanciju sortne čistoće. Preporučujemo da se poručuje zajedno sa Leskovačkom — javite nam se za dogovor.
Česta pitanja — Vranjska
Koliko je krupan plod Vranjske dunje?
Vrlo krupan — od 500 do 1000 grama, dakle i do dvostruko krupniji od Leskovačke. Oblik je kruškolik sa izraženim gukama, a pokožica maljava i zlatnožuta.
Da li je Vranjska dunja samooplodna?
Nije. Njen oprašivač je Leskovačka, i obrnuto — Vranjska oprašuje Leskovačku. Zato ove dve sorte preporučujemo u paru, i za dvorište, jer nijedna ne rađa dobro sama.
Koja je razlika između Vranjske i Leskovačke dunje?
Vranjska je krupnija — do kilograma po plodu — i ima bujno, dekorativno stablo, ali joj je meso žuto i sunđerasto, slabijeg kvaliteta. Leskovačka je sitnija, 300–500 g, ali ima belo, čvrsto i aromatično meso, pa je bolja za kitnikez i finiju preradu.
Zašto se plod Vranjske lako ošteti?
Zbog mekšeg, sunđerastog mesa: pri padu ili pritisku dobije tamnu mrlju koja se kasnije proširi u trulež, a krupan plod pritom pada sa veće težine. Zato se bere rukom i pojedinačno, ne baca u gajbu, a za skladištenje se odabiraju samo neoštećeni plodovi.
Za šta je najbolja Vranjska dunja?
Za slatko, pekmez, kompot, sok i rakiju — svuda gde se meso ionako raskuvava pa sunđerasta struktura ne smeta, a krupnoća znatno ubrzava obradu.
Koliko prostora traži Vranjska dunja?
Više od Leskovačke, jer je stablo bujnije i sa krupnim lišćem. Na podlozi dunja M-A razmak sadnje je 4 × 3 m, uz nešto redovniju rezidbu da kruna ne bi zgusnula.
Zainteresovani za sadnice?
Pozovite nas za dostupnost i dogovor oko isporuke, ili pogledajte ostale sorte na strani sadnice dunje.