Zaštita voćnjaka od poznih mrazeva

Pozni prolećni mrazevi su najveći neprijatelj roda. Jedna hladna noć u cvetanju može da uništi celu berbu — a stablo pritom ostane savršeno zdravo, pa se šteta i ne prepozna odmah. Najugroženije su rano-cvetne vrste: kajsija i breskva.

Zimski i prolećni mraz nisu isto

Voćka u dubokom mirovanju podnosi vrlo niske temperature bez posledica. Opasnost počinje kad krene vegetacija: što je cvet dalje odmakao, to je osetljiviji. Zatvoren pupoljak podnosi znatno više od otvorenog cveta, a najosetljiviji je tek zametnut plod.

Zato blaga i rana zima nije dobra vest — ona natera voćku da krene ranije, pa je prvi povratni hladni talas zatekne u cvetu.

Izbor lokacije — najvažnija odluka

Hladan vazduh je teži od toplog i sliva se naniže, pa se skuplja u uvalama i zatvorenim kotlinama. To su mrazišta, i tamo mraz udara i kad okolo nema štete.

• Voćnjak, a posebno osetljive vrste, podižite na blago nagnutim, osunčanim položajima sa kojih hladan vazduh otiče.
• Izbegavajte dna dolina i mesta iza prepreka — gust živi zid, nasip ili zgrada preprečuju oticanje vazduha i prave veštačko mrazište.
• Blizina veće vodene površine ublažava kolebanja temperature.

Ovo je odluka koja se donosi pre sadnje i posle se ne ispravlja nikakvom opremom.

Izbor vrsta i sorti

Na rizičnim terenima birajte kasnije-cvetne vrste. Kajsiju i breskvu sadite samo na najpovoljnijim, zaštićenim mestima — ili ih zaobiđite. Višnja, jabuka i dunja cvetaju kasnije i znatno su sigurniji izbor u mrazištima. Vidi i Voćnjak na okućnici.

Mere u noći sa najavljenim mrazom

• Orošavanje (antifrost) — fina vodena magla koja se, ledeći se, oslobađa toplotu i drži pupoljak oko nule. Zahteva opremu i, što je važnije, ne sme da se prekine dok led ne počne da se topi — prekinuto orošavanje pravi veću štetu nego nikakvo.
• Zadimljavanje i grejna tela — podižu temperaturu u kritičnim satima pred zoru. Zadimljavanje radi samo po tihom vremenu.
• Na okućnici: mlada stabla i špalire u cvetanju privremeno pokrijte agro-tekstilom kad se najavi mraz, i skinite ga ujutru. Obična najlonska folija nije dobra — gde dodiruje cvet, tu i promrzne.
• Ne prihranjujte azotom rano pred rizičan period; bujno mlado tkivo strada prvo.

Šta posle mraza

Ne žurite sa zaključkom. Šteta se procenjuje tek posle nekoliko dana: presecite nekoliko cvetova — ako je tučak u sredini potamneo, cvet je propao; ako je zelen, plod će se zametnuti.

Voćka po pravilu zametne više cvetova nego što može da iznese, pa i posle osetnog izmrzavanja ume da ostane pristojan rod. Ako je rod izgubljen, tu sezonu iskoristite za formiranje krune i ne preterujte sa azotom.