Sadnice nektarine Kaldezi 2000

Kaldezi 2000 se u našoj ponudi razlikuje po jednoj stvari koja se ne vidi dok se plod ne preseče: meso mu je belo, a ne žuto. Sve ostale naše breskve i nektarine imaju žuto meso. To nije kozmetička razlika nego drugačiji ukus — manje kiseline, blaži i slađi utisak i tipična aroma belih bresaka.

Spolja je Kaldezi upadljiv na drugi način: pokožica je obojena jarkom crvenom bojom preko gotovo cele površine, do 90 % i više, tako da plod na tezgi izgleda skoro jednobojno crven.

Poreklo sorte

Ovde treba ispraviti podatak koji se često prepisuje. Kaldezi 2000 (Caldesi 2000) nije američka nego italijanska sorta — selekcionisao ju je Vinčenco Osani u Romanji, kraju koji je i dao ime zaštićenoj oznaci „Pesca e Nettarina di Romagna”. Po njoj je nazvana cela grupa srodnih sorti Kaldezi.

Praktična posledica porekla: sorta je stvorena za toplo i sunčano podneblje sličnih letnjih uslova kao naše, i u tim uslovima najbolje razvija boju i šećer.

Kako izgleda plod

Plod je srednje krupan do krupan, jajastog do okruglog oblika, glatke pokožice. Osnovna boja je žućkastozelena, ali se jedva vidi — prekrivena je sjajnim, trešnjasto crvenim rumenilom na oko 90 % površine.

Meso je belo, pri površini mramorirano crvenim, vrlo zbijeno i čvrsto, ujednačene teksture. Ukus je uravnotežen, sa manje izraženom kiselinom nego kod nektarina žutog mesa, sa aromom karakterističnom za bele breskve. Koštica se dobro odvaja.

Vreme zrenja i berba

Zri sredinom jula, između Indipendensa i Red hevena — otprilike nedelju dana pre Red hevena. U Italiji se vodi kao rana sorta, a kod nas se u praksi bere sredinom meseca, sa uobičajenim pomeranjem od nekoliko dana po godinama i položaju.

Kod Kaldezija je termin berbe važniji nego kod sorti žutog mesa. Ubran prerano, ostaje bez arome zbog koje se i sadi; ostavljen predugo, omekša na stablu i više ne podnosi ni prenošenje. Bere se kada crvenilo postane sjajno i puno, a meso tek počne da popušta pod celom šakom.

Bujnost i rodnost

Stablo je vrlo bujno, uspravnog rasta. To je najbujnija sorta u našoj ponudi bresaka i nektarina i o tome treba voditi računa još pri sadnji — traži veći razmak (vaza 5 × 5,5 m) i jaču rezidbu nego ostale, inače se kruna zgusne, a rod pobegne ka vrhu.

Rodnost je srednje visoka do visoka i redovna. Uz vinogradarsku podlogu rano ulazi u rod — prvi plodovi druge do treće godine.

Oprašivanje

Samooplodna je — jedna voćka rađa i bez druge breskve ili nektarine u blizini. Kod breskve je oprašivanje generalno najmanji problem; jedini izuzetak u našoj ponudi je Kardinal, koji zbog slabo klijavog polena traži društvo. Više: Razmak sadnje i oprašivači.

Podloga — vinogradarska breskva

Sadnica je na sejancu vinogradarske breskve. Breskva se može kalemiti i na badem, kajsiju, šljivu ili džanariku, ali vinogradarska breskva ima daleko najbolji afinitet — spoj kalema i podloge je najsigurniji, pa se u praksi ona i koristi najviše.

Od nje možete očekivati vitalnu voćku, ranu rodnost i dobru prilagođenost toplijim i ocednim položajima. Ono što ne podnosi jeste teško i vlažno zemljište — tamo se javlja smolotočina. Više: Podloge za voćne sadnice.

Rezidba — kod bujne sorte je pola posla

Breskva rađa isključivo na jednogodišnjim mladarima; grana koja je jednom rodila više neće. Zato se svake godine uklanja i do polovine prirasta, da bi se rodno drvo obnavljalo.

Kod Kaldezija to pravilo ima dodatnu težinu jer je stablo vrlo bujno i uspravno: ako se ne reže dosledno, prirast ode uvis, sredina krune se zaseni, a plodovi u senci ne razviju ono crvenilo po kome se sorta prodaje. Otvorena vaza je ovde bolji izbor od zbijenih oblika.

Proređivanje plodova ide posle prirodnog opadanja, na razmak 10–15 cm. Više: Rezidba voćaka i Đubrenje voćaka.

Otpornost i zaštita

• Meko meso i osetljivost na pritisak — najveće ograničenje sorte; plod se lakše ugnječi i kraće traje nego kod nektarina žutog mesa.
• Pucanje ploda posle kiše — kao i kod svih nektarina, jer glatka pokožica upija vodu.
• Pepelnica — nektarine su osetljivije od bresaka; traži doslednije prskanje.
• Kovrdžavost lišća (tafrina) — tretman pre kretanja pupoljaka, dok je voćka u mirovanju.
• Bujnost kao mana — bez redovne rezidbe kruna se zgusne, obojenost ploda opada i zaštita teže dopire do sredine krune.

Više: Zaštita voćaka od bolesti i štetočina.

Za šta se koristi

Stona nektarina — sorta koja se bira zbog svežeg ukusa. Belo meso je i za kompot lepše jer ostaje svetlo, ali se u preradi na visokoj temperaturi lakše raspada od žutog. Za rakiju i džem bere se potpuno zrela.

Tri nektarine iz naše ponude

Ako birate između njih, razlika je najpraktičnije objašnjena ovako:

Nektarina	Po čemu se izdvaja	Zri
Indipendens	Prva nektarina u sezoni. Meso žuto i čvrsto, odvaja se od koštice, dobro podnosi transport.	Početkom jula
Kaldezi 2000	Jedina belog mesa — blaža kiselina i aroma belih bresaka. Plod obojen crvenom skoro celom površinom.	Sredinom jula
Stark red gold	Najkrupniji plod u ponudi i najkasniji — produžava berbu u avgust. Stablo slabije bujnosti.	Početkom avgusta

Da li je Kaldezi 2000 prava sorta za vas

• Za kupca koji traži blaži, slađi ukus — da; belo meso je upravo to.
• Za dvorište i prodaju na licu mesta — da; izgled ploda radi sam.
• Kao jedina voćka — da, samooplodna je, ali ostavite joj mesta.
• Za manje dvorište — ne baš. Stablo je vrlo bujno; za skučen prostor bolji su Kardinal ili Stark red gold.
• Za robu koja putuje ili stoji nekoliko dana — ne. Belo meso to ne trpi.

Sadnice Kaldezija 2000 proizvodimo u sopstvenom rasadniku, na sejancu vinogradarske breskve, sa garancijom sortne čistoće. Ako niste sigurni da li vam više odgovara nektarina belog ili žutog mesa, javite nam se — objasnićemo razliku na konkretnom primeru.