Sadnice šljive Stenlej
200 dinpo komadu
Sorta koja je posle epidemije šarke istisnula požegaču sa srpskih parcela — tolerantna, krupna i upotrebljiva za sve.
- ZrenjePočetak septembra
- PodlogaDžanarika
- OprašivanjeDelimično samooplodan
Besplatna isporuka · plaćanje pouzećem ili uplatom na račun · cenovnik
Stenlej je sorta sa istorijom. Kada je šarka pedesetih i šezdesetih godina počela da uništava zasade Požegače, naše najvažnije šljive, Stenlej je bio odgovor: tolerantan je na šarku, krupniji od Požegače i upotrebljiv za sve namene. Do danas je ostao najzastupljenija sorta šljive u Srbiji.
Nije bez mana, i njih ćemo reći otvoreno — dve su vezane za mraz i za podlogu.
Poreklo sorte
Stenlej je američka sorta. Nastao je u Ženevi, u državi Njujork, ukrštanjem francuske Aženke i sorte Džinovka. Ukrštanje je obavljeno 1912. godine, a sorta je u proizvodnju puštena 1926.
Kod nas je od 1956. godine — dakle taman u vreme kada je šarka počela ozbiljno da hara, što objašnjava brzinu kojom se raširio. Isti taj Stenlej je i roditelj naše Čačanske rodne.
Kako izgleda plod
Plod je krupan, oko 36 grama, ovalno-izdužen i tamnoplav, privlačne spoljašnosti sa pepeljkom.
Meso je zelenkastožuto, čvrsto, dosta sočno, sladunjavog ukusa i dobrog kvaliteta. Koštica je krupna i odvaja se od mesa — što je za sušenje i preradu presudno.
Dve praktične napomene. Prva: transport podnosi dobro. Druga: prezreli plodovi lako otpadaju, pa se sa berbom ne sme kasniti ako se šljiva bere za tržište. Sporadično se javljaju i plodovi blizanci — to je osobina sorte, ne greška.
Vreme zrenja i berba
Sazreva krajem avgusta i početkom septembra, i time je najkasnija sorta u našoj ponudi — oko nedelju dana posle Čačanske najbolje.
Za stonu prodaju bere se čvrst; za rakiju potpuno zreo, kada šećer dostigne maksimum. Pošto prezreli plodovi otpadaju, kod ove sorte se berba planira, a ne odlaže.
Bujnost i rodnost
Stenlej je srednje bujan, sa piramidalnom krunom i dosta retkim ramenim granama — to je oblik koji se lako održava i kroz koji svetlo lako prolazi.
Vrlo rano počinje da rađa, a u punoj rodnosti rađa redovno i obilno. Praktična računica koja se često citira: zasad Stenleja postaje pozitivan od pete godine.
Oprašivači
Ovde treba biti precizan, jer se sorta često pogrešno predstavlja. Stenlej je delimično samooplodan — rađa i kao pojedinačno stablo, ali ne punim kapacitetom.
Uz to ima jednu osobinu koja se retko pominje: polen mu nema zadovoljavajuću klijavost. Praktično to znači da Stenlej nije pouzdan oprašivač drugim sortama — ne treba ga računati kao oprašivača u zasadu.
Njemu samom najbolje odgovara Čačanska lepotica; uz nju je rod krupniji i redovniji. Više: Razmak sadnje i oprašivači.
Podloga džanarika — i jedna važna napomena
Naše sadnice su na sejancu džanarike, podlozi koja se sa šljivom po pravilu odlično slaže. Kod Stenleja postoji izuzetak koji vredi znati pre sadnje:
Kompatibilnost Stenleja i džanarike nije uvek potpuna, a na kiselim zemljištima je uz to osetljiviji na patogene iz zemljišta.
Praktično: ako je vaš teren izrazito kiseo, popravite pH pre sadnje (kalcizacija) ili birajte drugu sortu iz naše ponude. Na normalnom i blago kiselom zemljištu problem se ne javlja.
Ostalo važi kao i za druge sorte: džanarika daje bujnu i dugovečnu voćku, tera izdanke iz korena koji se uklanjaju pri osnovi, i kao generativna podloga ne unosi šarku u zasad. Više: Podloge za voćne sadnice.
Otpornost i zaštita
- Šarka — tolerantan. Nije stopostotno otporan, ali bolest dobro podnosi: zarazi se, a nastavi da daje upotrebljiv plod. To je razlog njegove dominacije i najvažniji podatak o ovoj sorti.
- Plamenjača i rđa šljive — relativno otporan.
- Suša — relativno otporan, bolje je podnosi od proseka.
- Pozni prolećni mrazevi — osetljiv, i to mu je prava slabost. Cveta srednje pozno, ali je cvet osetljiv, pa u mrazištima i na dnu dolina rod ume da izostane. Vidi Zaštita od mraza.
- Kisela zemljišta — na njima je, u kombinaciji sa džanarikom, osetljiviji na patogene iz zemljišta.
Više: Zaštita voćaka od bolesti i štetočina.
Za šta se koristi
Stenlej je sorta kombinovanih osobina — retko koja šljiva podjednako dobro pokriva sve namene:
- Sušenje — klasika za sušaru; koštica se čisto odvaja, meso je čvrsto i ne raspada se.
- Rakija — visok sadržaj šećera i obilan rod.
- Sveža potrošnja i pijaca — krupan, lep i transportabilan plod.
- Pekmez i kompot — bez problema.
Da li je Stenlej prava sorta za vas
- U kraju gde je šarka raširena — da, i to je prvi izbor. Tolerancija na šarku je razlog zbog kojeg ova sorta postoji u našim voćnjacima.
- Za sušenje i rakiju — da, jedna od dve najbolje u ponudi.
- Za jedno stablo u dvorištu — može, jer je delimično samooplodan; ali Čačanska rodna je za to pouzdanija.
- U mrazištu ili na dnu doline — ne. Cvet mu strada od poznih mrazeva.
- Na izrazito kiselom zemljištu — ne bez popravke pH.
- Kao oprašivač drugim sortama — ne računajte na njega; polen mu je slabe klijavosti.
Sve naše sadnice Stenleja su kalemljene, sa garancijom sorte i zdravog sadnog materijala. Za dostupnost i dogovor oko isporuke pozovite nas.
Ostale sorte šljive u ponudi
Česta pitanja — Stenlej
Zašto je Stenlej istisnuo požegaču?
Zbog šarke. Kada je bolest pedesetih i šezdesetih godina počela da uništava zasade Požegače, Stenlej je bio odgovor — tolerantan je na šarku, krupniji je i upotrebljiv za sve namene. Kod nas je od 1956. godine, taman u vreme kada je epidemija uzela maha, i do danas je ostao najzastupljenija sorta šljive u Srbiji.
Da li Stenleju treba oprašivač?
Delimično je samooplodan, pa rađa i kao pojedinačno stablo, ali ne punim kapacitetom — uz oprašivača je rod krupniji i redovniji, a najbolje mu odgovara Čačanska lepotica. Važno je znati i obrnuto: polen mu nema zadovoljavajuću klijavost, pa Stenlej nije pouzdan oprašivač drugim sortama i ne treba ga računati kao oprašivača u zasadu.
Da li je Stenlej otporan na šarku?
Tolerantan je, ali ne stopostotno otporan. To znači da se može zaraziti, ali bolest dobro podnosi i nastavlja da daje upotrebljiv plod. To je najvažniji podatak o ovoj sorti i razlog njene dominacije u srpskim voćnjacima.
Da li Stenlej odgovara svakom zemljištu?
Ne baš. Kompatibilnost Stenleja sa džanarikom nije uvek potpuna, a na kiselim zemljištima je uz to osetljiviji na patogene iz zemljišta. Ako je vaš teren izrazito kiseo, popravite pH pre sadnje ili birajte drugu sortu. Na normalnom i blago kiselom zemljištu problem se ne javlja.
Kada sazreva Stenlej?
Krajem avgusta i početkom septembra — to je najkasnija sorta u našoj ponudi, oko nedelju dana posle Čačanske najbolje. Prezreli plodovi lako otpadaju, pa se kod ove sorte berba planira, a ne odlaže.
Za šta je Stenlej najbolji?
To je sorta kombinovanih osobina i podjednako dobro pokriva sve namene: klasika je za sušaru jer se koštica čisto odvaja a meso ne raspada, ima visok sadržaj šećera za rakiju, a plod je krupan, lep i transportabilan pa je upotrebljiv i za pijacu.
Zainteresovani za sadnice?
Pozovite nas za dostupnost i dogovor oko isporuke, ili pogledajte ostale sorte na strani sadnice šljive.