Sadnice lešnika Halski džin

Halski džin nosi ime s razlogom: plod mu je vrlo krupan, oko 3,6 g — najkrupniji u našoj ponudi — okruglasto-koničnog oblika i blago spljošten.

Uz to ima dve osobine koje ga čine sortom za naše kontinentalne krajeve: otporan je na niske zimske temperature, i cveta relativno kasno, pa ga zimski i rani prolećni udari ne zateknu u punom cvetu.

Poreklo sorte

Halski džin (Hallesche Riesennuss) je nemačka sorta i kod nas se odomaćila upravo u krajevima sa oštrijom zimom, gde osetljivije sorte — na primer Kosford — nisu pouzdane.

Plod

Plod je vrlo krupan, mase oko 3,6 g, okruglasto-koničnog oblika i malo pljosnat. Krupnoća je ono zbog čega se sorta bira: na tezgi i u prodaji lešnika u ljusci, veličina ploda je prvo što kupac vidi.

Bujnost — i zašto je to njegova mana

Stablo je vrlo bujno i visoko — najbujnije u našoj ponudi. To zvuči kao prednost, ali u zasadu je pre svega trošak:

• Traži veći razmak sadnje, pa na isti hektar staje manje stabala.
• Rezidba i berba su teže nego kod nižih sorti; visoko stablo znači rad sa merdevinama ili jaču opremu.
• U dvorištu brzo zauzme više mesta nego što se planiralo.

Praktično: Halski džin daje krupan plod, ali ne i najveći prinos po hektaru — jer ga po hektaru ima manje. Ako birate po prinosu na površinu, pogledajte Istarski dugi.

Prvi plodovi stižu 3–4. godine, ali su simbolični; ozbiljan rod dolazi 5–6, a puna rodnost tek 8–10. godine. Lešnik nije kultura koja se isplati za tri godine.

Cvetanje i oprašivanje — dvostruka uloga

Leska je samobesplodna — svaka sorta traži drugu sortu u blizini, a oprašuje je vetar. Ono što je kod leske posebno jeste da cveta zimi, a oplodnja se dešava tek oko juna: polen mesecima miruje na ženskom cvetu. Zato se greška u izboru oprašivača ne vidi u cvetanju nego tek u berbi — i to kao prazne ljuske bez jezgre. Ceo mehanizam objašnjen je na strani Sadnice lešnika.

Halski džin cveta relativno kasno i ima pouzdan polen. Navodi se i kao delimično samooplodan, što ga čini sigurnijim od većine sorti — ali to ne znači da može sam. I njemu treba društvo.

Zbog kasnog cvetanja i obilnog polena on je i sam koristan oprašivač u mešovitom zasadu: pokriva Enis i Tondu Gentile Delelangu.

Njemu samom odgovaraju Enis, Kosford i Purpurea Maksi — sve tri kasnog resanja.

Više: Razmak sadnje i oprašivači.

Berba

Sazreva krajem avgusta i početkom septembra — kao kasnocvetna sorta po pravilu i zri nešto kasnije od ranih.

Podloga — mečja leska

Ovu sortu isporučujemo na mečjoj leski (Corylus colurna): dobijate jednostablo, kao voćku, koje ne tera izdanke. Leska na sopstvenom korenu raste kao žbun i izdanke tera svake godine dok je živa — u zasadu je to posao koji kroz dvadeset godina nadmaši celu razliku u ceni sadnice.

Poređenje obe podloge: Sadnice lešnika · Podloge za voćne sadnice.

Skupljanje, sušenje i zaštita

Lešnik se ne bere sa grane nego skuplja sa zemlje, kada zreo plod sam ispadne iz ovojnice — pa je važno skupljati redovno, jer plod na vlažnoj zemlji buđa. Suši se u hladu i na promaji, nikada na suncu. Detaljno: Berba i čuvanje voća.

Od štetočina je kod svake sorte najvažniji lešnikov surlaš — buši mlad plod i larva pojede jezgru. To je drugi uzrok „praznog” lešnika, pored lošeg oprašivanja, a razlikuje se po rupici na ljusci. Uz njega ide i leskina grinja („veliki pupoljak”), koja se traži u februaru. Više: Zaštita voćaka.

Da li je Halski džin prava sorta za vas

• U kraju sa oštrom zimom — da; otporan je na niske temperature i kasno cveta.
• Za prodaju lešnika u ljusci — da; najkrupniji plod u ponudi.
• Kao oprašivač kasnim sortama — da; pouzdan polen.
• Ako imate malo prostora — ne. Stablo je vrlo bujno i visoko.
• Ako gledate prinos po hektaru — ne prvenstveno; krupan plod, ali manje stabala po površini.

Sadnice Halskog džina proizvodimo na podlozi mečja leska, dakle kao jednostablo bez izdanaka, uz garanciju sortne čistoće. Za dogovor oko rasporeda sorti u zasadu pozovite nas.