Sadnice lešnika Istarski dugi

Istarski dugi se prepoznaje po obliku: zrno je izduženo, a ne okruglo, i baš zbog toga je cenjeno u preradi — u proizvodima gde se lešnik seče, mrvi ili prikazuje u komadu, duguljasto zrno daje bolji rez i izgled od okruglog.

Plod je uz to krupan, oko 3,4–3,5 g, a stablo bujno i vrlo rodno. To je sorta koja daje kilažu.

Ali ima i dve stvari koje se plaćaju radom, i bolje ih je znati pre sadnje.

Poreklo i rasprostranjenost

Istarski dugi je sorta sa našeg podneblja, poreklom iz Istre, i decenijama je jedna od najzastupljenijih kod nas. Prilagođena je našim uslovima, što je kod leske — koja cveta usred zime — konkretna prednost nad uvezenim sortama.

Plod i randman

Plod je lep, duguljast i krupan, mase oko 3,4–3,5 g. Randman jezgre je oko 46 %.

Rečeno pošteno: po randmanu ovo nije vodeća sorta. Njena vrednost je u obliku zrna i u ukupnoj kilaži koju bujno i rodno stablo daje, a ne u udelu jezgre po plodu.

Bujnost i rodnost

Stablo je bujno i vrlo rodno. Uz to tera dosta izdanaka sa strane — i to je razlog više da se za ozbiljan zasad uzme sadnica na mečjoj leski, koja izdanke ne daje uopšte.

Prvi plodovi stižu 3–4. godine, ali su simbolični; ozbiljan rod dolazi 5–6, a puna rodnost tek 8–10. godine. Lešnik nije kultura koja se isplati za tri godine.

Cvetanje i oprašivanje

Leska je samobesplodna — svaka sorta traži drugu sortu u blizini, a oprašuje je vetar. Ono što je kod leske posebno jeste da cveta zimi, a oplodnja se dešava tek oko juna: polen mesecima miruje na ženskom cvetu. Zato se greška u izboru oprašivača ne vidi u cvetanju nego tek u berbi — i to kao prazne ljuske bez jezgre. Ceo mehanizam objašnjen je na strani Sadnice lešnika.

Istarski dugi cveta rano i protandričan je — muške rese ispuste polen pre nego što njegovi ženski cvetovi budu spremni. Zbog ranog cvetanja kasnocvetne sorte mu ne odgovaraju: kada one puste polen, kod njega je već prošlo.

Oprašivač iz naše ponude je Tonda Gentile Romana. Kasne sorte — Halski džin, Enis, Purpurea Maksi — njemu ne pomažu, koliko god ih bilo u zasadu.

Oprašivači se raspoređuju kroz zasad, a ne sade u ugao parcele. Više: Razmak sadnje i oprašivači.

Berba — kraj avgusta i septembar

Istarski dugi rano sazreva: branje počinje pred kraj avgusta i nastavlja se u septembru. Kod njega je važnije nego kod drugih sorti da se skuplja redovno, jer plod koji teže izlazi iz ovojnice duže ostaje na zemlji.

Mečja leska ili sopstveni koren

Ista sorta se ponaša različito u zavisnosti od toga kako je razmnožena, i to je kod leske važnija odluka nego što izgleda:

	Mečja leska (Corylus colurna)	Sopstveni koren
Oblik	Jednostablo, kao voćka	Žbun
Izdanci	Nema ih	Tera ih svake godine, doživotno
Za šta je	Plantažni zasad, mehanizovana berba	Nekoliko žbunova u dvorištu

Više: Podloge za voćne sadnice.

Skupljanje, sušenje i zaštita

Lešnik se ne bere sa grane nego skuplja sa zemlje, kada zreo plod sam ispadne iz ovojnice — pa je važno skupljati redovno, jer plod na vlažnoj zemlji buđa. Suši se u hladu i na promaji, nikada na suncu. Detaljno: Berba i čuvanje voća.

Od štetočina je kod svake sorte najvažniji lešnikov surlaš — buši mlad plod i larva pojede jezgru. To je drugi uzrok „praznog” lešnika, pored lošeg oprašivanja, a razlikuje se po rupici na ljusci. Uz njega ide i leskina grinja („veliki pupoljak”), koja se traži u februaru. Više: Zaštita voćaka.

Da li je Istarski dugi prava sorta za vas

• Za prodaju prerađivačima — da; izduženo zrno se traži i plaća.
• Za kilažu — da; bujno i vrlo rodno stablo.
• Ako birate po randmanu jezgre — ne. Oko 46 % je najniže u ponudi.
• Ako želite najlakšu berbu — ne. Plod se teže odvaja od ovojnice.
• Ako u zasadu imate samo kasnocvetne sorte — ne. Njemu treba Tonda Gentile Romana.

Sadnice Istarskog dugog isporučujemo na mečjoj leski (bez izdanaka, za zasad) i na sopstvenom korenu (žbun, za dvorište), uz garanciju sortne čistoće. Za dogovor oko podloge i oprašivača javite nam se.