Zalivanje voćnjaka — kada i koliko

Voda je presudna upravo tamo gde se najmanje očekuje — u prvim godinama, dok se voćka tek formira, i u kratkom periodu kad se plod naliva. Pravilo je jednostavno i skoro uvek suprotno od onoga što ljudi rade: ređe, ali obilno. Tako voda dopre duboko, do celog korena, umesto da nakvasi prvih pet centimetara.

Kada je zalivanje najpotrebnije

• Prva godina po sadnji. Mlad koren je plitak i najosetljiviji na sušu. Ovo je godina u kojoj se zasad ili primi ili ne.
• Nalivanje ploda, kasno proleće i leto. Nedostatak vode tada direktno smanjuje krupnoću — plod koji je tada zastao ne nadoknađuje se kasnije.
• Diferencijacija pupoljaka, kroz leto. Tada se odlučuje rod sledeće godine, pa suša u avgustu ume da se naplati tek naredne sezone.
• Duga suša na lakim, peskovitim zemljištima, koja ne zadržavaju vodu.

Koliko vode i kako

Bolje je zaliti obilno jednom nego malo svaki dan. Često površinsko zalivanje drži koren plitko — a plitak koren je prva žrtva sledeće suše. Cilj je da voda dopre do dubine na kojoj je glavnina korena, obično 30–50 cm.

Da li ste zalili dovoljno, ne procenjuje se odokativno: iskopajte malu rupu sa strane ili zabodite štap dan posle zalivanja i pogledajte dokle je zemlja vlažna.

• Kap po kap je najefikasniji — štedi vodu, dovodi je tačno do korena i ne kvasi lišće, što znatno smanjuje gljivične bolesti. Na slabo bujnim podlogama poput M-9 nije luksuz nego uslov.
• Zalivajte ujutru ili predveče. U podnevnoj žezi veliki deo vode ispari pre nego što uđe u zemlju.
• Voda se daje u pojasu ispod oboda krune, ne uz samo stablo — tamo je sitno korenje koje upija.

Malčiranje — najjeftinija mera protiv suše

Nastiranje oko stabla slamom, sečkom, korom ili pokošenom travom zadržava vlagu, smanjuje isparavanje i suzbija korov koji bi tu vodu inače popio. Sloj od pet do deset centimetara u sušnom kraju vredi koliko i nekoliko zalivanja.

Jedno pravilo: malč ne naslanjajte na samo stablo. Stalna vlaga uz koru u prizemnom delu izaziva truljenje, a u malču se rado gnezde glodari.

Oprez sa viškom vode

Voćke ne podnose preplavljen koren. Na teškim, slabo ocednim zemljištima stalna vlaga izaziva truljenje korena, a to se primeti tek kad stablo počne da vene — obično prekasno. Cilj je vlažno, ali ne zabareno zemljište.

Ako voda na parceli stoji posle kiše, rešenje nije manje zalivanje nego bolja priprema: sadnja na blago uzdignute bankove i odvod. O tome pišemo u vodiču Priprema zemljišta za sadnju.

Voda i hraniva idu zajedno

Bez vode voćka ne može da usvoji hranivo, ma koliko ga bilo u zemljištu. Zato đubrenje po suvom, bez zalivanja, uglavnom ostane bez efekta — đubrivo sačeka prvu veću kišu, a do tada je posao samo naizgled obavljen.