Sadnice oraha Šejnovo

Šejnovo se ne bira zbog krupnoće ploda — tu ga Šampion i Gazenhajm 139 nadmašuju. Bira se zbog dve stvari: rađa grozdasto i najrodnija je sorta u ponudi, a ljuska mu je tanka i meka, pa jezgra pri lomljenju izlazi cela.

Za nekoga ko orah lomi i prodaje kao jezgru, to je razlika koja se meri u satima rada i u razredu robe — polovine se plaćaju bolje od komadića.

Poreklo sorte

Šejnovo je stara bugarska sorta, izdvojena 1938. godine selekcijom iz prirodne populacije oraha u selu Šejnovo, po kome je i dobila ime. Nije stvorena ukrštanjem nego pronađena — a to što se održala u proizvodnji skoro devedeset godina govori više od bilo kakvog opisa.

Plod i randman

Plod je srednje krupan do krupan, obrnuto kupastog oblika, mase 8–12 g. Ljuska je tanka i meka, jezgra nešto tamnija nego kod Šampiona.

Randman je 53–57 %, dakle vrlo dobar i pored sitnijeg ploda, a sadržaj ulja prelazi 70 % — najviši u našoj ponudi. Ulje je ono što orahu daje ukus, ali i ono što ga kvari ako se loše osuši, pa je kod Šejnova pravilno sušenje važnije nego kod ostalih sorti.

Listanje, mraz i položaj

Vegetaciju počinje u prvoj polovini aprila, dakle ranije od Šampiona i Gazenhajma, a završava je srednje kasno.

Više: Zaštita od mraza.

Bujnost i rodnost

Stablo je srednje bujno, a rodnost dobra i redovna — bez izraženih oscilacija iz godine u godinu, što kod oraha nije podrazumevano.

Ono po čemu se stvarno izdvaja jeste grozdasto rađanje: plodovi se formiraju u grupama, a ne pojedinačno, pa je pri istoj krupnoći ukupan rod veći. Po tome je Šejnovo najrodnija sorta u našoj ponudi.

Kalemljena sadnica ulazi u rod treće do četvrte godine; odraslo stablo daje 30–60 kg ploda u ljusci, odnosno oko 16–34 kg jezgre.

Oprašivanje — razmak od 8 do 10 dana

Orah ima muške rese i ženske cvetove na istom stablu, ali oni po pravilu nisu spremni u isto vreme. Ta pojava se zove dihogamija i kod Šejnova je izmerena vrlo konkretno:

• Muške rese se otvaraju u drugoj polovini aprila.
• Ženski cvetovi postaju prijemčivi krajem aprila i početkom maja.
• Razmak je 8 do 10 dana — i za to vreme sopstvenog polena više nema.

Zato je Šejnovo protandrična sorta koja bez druge sorte u blizini bujno cveta, a slabo rađa. Oprašivač iz naše ponude je Nemačka rasna, koja cveta gotovo homogamno i polen ispušta i onda kada su Šejnovu ženski cvetovi prijemčivi.

U zasadu se računa 10–15 % stabala oprašivača, raspoređenih po parceli; u dvorištu su dovoljne dve različite sorte na do 50–100 m. Više: Razmak sadnje i oprašivači.

Podloga i kalemljenje

Sadnica je kalemljena na sejancu običnog oraha (Juglans regia). To je za naše uslove sigurniji izbor od crnog oraha: stabla su dugovečnija, dobro podnose krečna i siromašnija zemljišta i otporna su na hlorozu.

Ono što kalemljenje menja nije samo sorta nego i računica: kalemljen orah rađa treće do četvrte godine, sejanac osmu do dvanaestu. Uz to sejanac je uvek lutrija — randman jezgre ume da padne ispod 40 %, dok kod naših sorti znate broj unapred. Više: Podloge za voćne sadnice.

Mesto kalemljenja pri sadnji ostaje iznad zemlje. Ako se zatrpa, sorta pusti sopstveno korenje i cela prednost kalemljenja se gubi.

Rezidba — orah se ne reže u proleće

Pravilo koje se najčešće prekrši: orah rezan krajem zime ili u proleće „plače” — iz preseka danima curi sok, rana ne zaraste, stablo gubi rezerve, a kroz otvorenu ranu ulaze uzročnici truleži.

Termin je puno leto, oko avgusta, kada je sokotok najslabiji, ili kasna jesen posle opadanja lišća. Sama rezidba je skromna — formiranje krune u prvim godinama, kasnije samo prosvetljavanje. Više: Rezidba voćaka.

Otpornost i zaštita

• Otporno je na pegavost lista — i to je prednost nad Šampionom, koji je na tu bolest osetljiv. U vlažnim godinama razlika se vidi po tome koje stablo zadrži lišće do jeseni.
• Pozni prolećni mraz — jedina ozbiljna slabost; rešava se položajem, ne prskanjem.
• Orahova muva — zelena kora pocrni i prilepi se za ljusku; kod sorte sa tankom ljuskom posledice po jezgru su brže.
• Mastiljavost (bakterioza) — u kišnim godinama, crne pege na plodu i listu.

Više: Zaštita voćaka od bolesti i štetočina.

Berba i sušenje — tu se gubi najviše kvaliteta

Orah se ne kvari na stablu nego posle berbe, i to za jedan dan:

• Ne ostavljati u gomili — zelena kora se zagreje i jezgra potamni preko noći.
• Zelenu koru skinuti odmah po berbi, ne „kad stignem”.
• Sušiti u hladu, na promaji — nikada na suncu. Na suncu se ljuska osuši spolja, jezgro ostane vlažno i vremenom užegne.
• Provera da li je suv: pregrada između polovina jezgre mora da se lomi, a ne savija.

Više: Berba i čuvanje voća.

Kod Šejnova, sa preko 70 % ulja i tankom ljuskom, loše sušenje se kazni brže nego kod drugih sorti — jezgra prvo potamni, pa užegne.

Da li je Šejnovo prava sorta za vas

• Ako gledate ukupan rod — da; rađa grozdasto i najrodnije je u ponudi.
• Ako orah lomite i prodajete kao jezgru — da; tanka meka ljuska daje cele polovine.
• Na prisojnom, toplijem položaju i u vinogradarskoj zoni — da, tu se ponaša najbolje.
• U mrazištu ili hladnom kraju — ne. Kreće u prvoj polovini aprila i povremeno strada od poznog mraza.
• Ako tražite najkrupniji plod i najveći randman — ne. Za to je Šampion.
• Kao jedino stablo — ne. Protandrično je i traži oprašivača.

Sadnice Šejnova proizvodimo kalemljene na sejancu običnog oraha, uz garanciju sortne čistoće. Za dogovor oko izbora oprašivača i isporuke pozovite nas.