Sadnice trešnje Van

Van je desetlećima jedna od najpouzdanijih trešanja u proizvodnji: rano prorodi, rađa izuzetno obilno i daje krupan, čvrst i tamnocrven plod koji podnosi transport.

Ima jednu stvar koju treba proveriti pre nego što se posadi, i ona nema veze sa kvalitetom sorte nego sa tim šta se sadi pored nje. Na to se vraćamo u sekciji o oprašivačima — i to je najvažniji deo ove stranice.

Poreklo sorte

Van je kanadska sorta, stvorena na oglednoj stanici u Samerlendu, u Britanskoj Kolumbiji, sredinom 20. veka. Iz istog programa kasnije su izašle i Stela i Samberst — samooplodne sorte koje su promenile način na koji se trešnja sadi.

Van je pritom i roditelj Samberstu, zajedno sa Stelom.

Kako izgleda plod

Plod je krupan, zaobljeno srcastog oblika, sa tamnocrvenom pokožicom koja u punoj zrelosti prelazi gotovo u crnu.

Meso je čvrsto i hrskavo, slatko-nakiselo i aromatično — od naših sorti Van ima izraženiju kiselinu od Burlata, pa je ukus puniji i manje jednosmeran.

Peteljka je kratka, što je jedina praktična zamerka: plod se bere nešto sporije nego kod sorti sa dugom peteljkom, kao što je Kordija.

Vreme zrenja i berba

Sazreva sredinom juna, oko dve nedelje posle Burlata.

Bere se potpuno zrela, sa peteljkom, i nikada po kiši ili rosi. U ovom terminu trešnjina muva je već aktivna, pa se kod Vana, za razliku od Burlata, tretman planira — tempiran po letu muve, ne po kalendaru.

Rodnost — najveća prednost i najveći zahtev

Van rano prorodi i rađa izuzetno obilno, i po tome je među najrodnijim trešnjama uopšte.

Naličje je predvidivo: sklon je preopterećenju. U punom rodu plod ume da ostane sitniji nego što sorta može, a stablo se iscrpi. Rezidba je zato kod Vana važnija nego kod proseka — a kod trešnje se ona radi leti, odmah posle berbe, jer rane loše zarastaju i vode u gumozu.

Oprašivači — ovo obavezno pročitajte

Van je samobesplodan i traži oprašivača koji cveta u isto vreme. Cveta srednje rano.

Vanu odgovaraju Burlat, Hedelfinger, Kordija, Stela i Samberst.

Obrnuto, Van je dobar oprašivač Burlatu, Hedelfingeru i Kordiji — samo ne Regini. Ceo mehanizam grupa nekompatibilnosti objašnjen je na strani Sadnice trešnje; više o razmacima: Razmak sadnje i oprašivači.

Podloge — divlja trešnja ili magriva

Podloga	Kakvu voćku dobijate	Kome odgovara
Sejanac divlje trešnje	Snažna, dugovečna voćka 8–10 m; prorodi 5–6. godine	Dubljem i vlažnijem zemljištu, uz dovoljno prostora
Magriva (rašeljka)	Nešto manja voćka; prorodi 4–5. godine; otpornija na sušu i kreč	Suvom, laganom i krečnom terenu

Više: Podloge za voćne sadnice.

Otpornost i zaštita

• Pucanje ploda — sklon, kao i većina sorti sa mekšom pokožicom. Ravnomerno zalivanje pomaže; za kišne krajeve su Regina i Kordija sigurniji izbor.
• Trešnjina muva — u njegovom terminu je aktivna; tretman se tempira po letu muve.
• Monilija (palež cvetova i grančica) — preventiva u cvetanju; osušene delove ukloniti do zdravog drveta.
• Gumoza — signal, ne bolest. Rezidba leti, posle berbe, i nikada po hladnom i vlažnom vremenu.
• Mrazevi — stablo podnosi zimu; cvet strada na −2 do −3 °C.

Više: Zaštita voćaka od bolesti i štetočina.

Za šta se koristi

Stona trešnja pre svega — čvrsto meso i tamna boja dobro prolaze i na pijaci i u transportu. Zbog izražene kiseline dobra je i za kompot i slatko, gde slađe sorte deluju bljutavo.

Da li je Van prava sorta za vas

• Za zasad — da, zbog rodnosti; uz plan oprašivanja i dosledno proređivanje.
• Za okućnicu — da, uz još jednu sortu koja mu odgovara.
• Zajedno sa Reginom, bez treće sorte — ne. Ta dva stabla neće oprašiti jedno drugo.
• U kišnom kraju — pažljivo; sklon je pucanju ploda.

Sve naše sadnice Vana su kalemljene, sa garancijom sorte i zdravog sadnog materijala. Ako niste sigurni kako da složite kombinaciju sorti, javite nam se — kod trešnje je bolje pitati unapred nego čekati petu godinu.