Sadnice trešnje Stela
200 dinpo komadu
Prva samooplodna trešnja na svetu — rađa i sama, a usput oprašuje sve ostale sorte u voćnjaku.
- ZrenjeDruga polovina juna
- PodlogaDivlja trešnja, Magriva
- OprašivanjeSamooplodna — ne traži oprašivača
Besplatna isporuka · plaćanje pouzećem ili uplatom na račun · cenovnik
Stela je sorta koja je promenila način na koji se trešnja sadi. Do nje je važilo pravilo bez izuzetka: trešnja ne rađa sama. Stela je bila prva samooplodna trešnja na svetu — i time rešila problem zbog kojeg su generacije ljudi imale stablo koje obilno cveta i ne veže plod.
Za nekoga ko sadi jednu jedinu trešnju u dvorištu, ovo je, uz Samberst, jedini siguran izbor iz naše ponude.
Poreklo sorte
Stela je kanadska sorta, stvorena na oglednoj stanici u Samerlendu i puštena u proizvodnju 1968. godine. Bila je prva sorta trešnje kod koje je samooplodnost namerno ugrađena selekcijom.
Od nje potiče i Samberst — nastao ukrštanjem Stele i Vana.
Kako izgleda plod
Plod je srednje krupan do krupan, 7–8 grama, izduženo srcastog oblika. Pokožica je tanka, sjajna i tamnocrvena.
Meso je umereno čvrsto i umereno hrskavo, sočno i prijatnog ukusa. Ovde je pošteno reći: po čvrstini mesa Stela ne dostiže Kordiju ni Reginu, koje su komercijalni vrh. Njena vrednost je u samooplodnosti, ne u vrhunskom plodu.
Vreme zrenja i berba
Sazreva u drugoj polovini juna, dva do tri dana posle Vana.
Bere se potpuno zrela — trešnja posle berbe ne dozreva — obavezno sa peteljkom i nikada po kiši ili rosi. U ovom terminu je trešnjina muva aktivna, pa se tretman planira po njenom letu.
Oprašivanje — zbog čega se ova sorta i sadi
Stela je samooplodna: rađa i kao jedino stablo, bez ijedne druge trešnje u blizini.
Kod trešnje postoje grupe nekompatibilnosti: dve različite sorte iz iste grupe se međusobno odbijaju kao da su ista sorta. Zbog toga se, na primer, Van i Regina ne oprašuju, iako kombinacija deluje logično.
Stela je izvan tog problema: oprašuje sve sorte iz naše ponude. Zato je najsigurniji izbor u dve situacije — kada sadite samo jedno stablo, i kada ne znate tačno koje sorte već imate u dvorištu ili u komšiluku.
Iako joj oprašivač nije potreban, prisustvo druge sorte i pčela podiže i osigurava rod. Trešnju oprašuju isključivo pčele, pa u hladnom i kišnom cvetanju rod slabi bez obzira na sortu. Više: Razmak sadnje i oprašivači.
Bujnost i rodnost
Stela je bujna sorta koja rano prorodi i rađa redovno. Kruna joj se lako zgusne, pa traži dosledno prosvetljavanje — a kod trešnje se reže leti, odmah posle berbe, jer rane loše zarastaju i vode u gumozu.
Podloge — divlja trešnja ili magriva
| Podloga | Kakvu voćku dobijate | Kome odgovara |
|---|---|---|
| Sejanac divlje trešnje | Snažna, dugovečna voćka 8–10 m; prorodi 5–6. godine | Dubljem i vlažnijem zemljištu, uz dovoljno prostora |
| Magriva (rašeljka) | Nešto manja voćka; prorodi 4–5. godine; otpornija na sušu i kreč | Suvom, laganom i krečnom terenu; i dvorištu gde nema mnogo mesta |
Za jedno stablo u dvorištu magriva je praktičnija — voćka je dostupnija sa zemlje i ranije prorodi. Više: Podloge za voćne sadnice.
Otpornost i zaštita
- Pucanje ploda — sklona, zbog tanke pokožice. To joj je glavna slabost; ravnomerno zalivanje smanjuje rizik, a u kišnim krajevima su Regina i Kordija otpornije.
- Trešnjina muva — aktivna u njenom terminu; tretman se tempira po letu muve.
- Monilija (palež cvetova i grančica) — preventiva u cvetanju.
- Gumoza — signal, ne bolest; rezidba leti, nikada po hladnom i vlažnom.
- Ptice — mreža je jedino što stvarno pomaže kod jednog stabla.
Više: Zaštita voćaka od bolesti i štetočina.
Za šta se koristi
Stona trešnja za svežu potrošnju, pre svega u dvorištu. Za kompot i slatko je sasvim dobra. Za transport i dužu prodaju bolje su čvršće sorte — Kordija i Regina.
Da li je Stela prava sorta za vas
- Ako sadite samo jedno stablo — da, i to je prvi izbor, uz Samberst.
- Ako ne znate koje sorte već imate u blizini — da; oprašuje sve, pa greška nije moguća.
- Kao oprašivač u zasadu — da, jedan od najkorisnijih poteza koje možete napraviti.
- Za pijacu i transport — uslovno; meso joj je umereno čvrsto, pa Kordija i Regina bolje prolaze.
- U kišnom kraju — pažljivo; sklona je pucanju.
Sve naše sadnice Stele su kalemljene, sa garancijom sorte i zdravog sadnog materijala. Za dostupnost i dogovor oko isporuke pozovite nas.
Ostale sorte trešnje u ponudi
Česta pitanja — Stela
Da li Stela rađa bez oprašivača?
Da. Stela je samooplodna i rađa kao jedino stablo, bez ijedne druge trešnje u blizini — bila je prva samooplodna trešnja na svetu. Uz to oprašuje sve ostale sorte iz naše ponude, pa je najsigurniji izbor i kada ne znate tačno koje sorte već imate u dvorištu ili komšiluku.
Kada sazreva trešnja Stela?
U drugoj polovini juna, dva do tri dana posle Vana. Bere se potpuno zrela, jer trešnja posle berbe ne dozreva, obavezno sa peteljkom i nikada po kiši ili rosi.
Koliko je krupan plod Stele?
Srednje krupan do krupan, 7–8 grama, izduženo srcastog oblika, tanke sjajne tamnocrvene pokožice. Meso je umereno čvrsto i umereno hrskavo, sočno i prijatnog ukusa — po čvrstini ne dostiže Kordiju ni Reginu, koje su komercijalni vrh. Vrednost Stele je u samooplodnosti, ne u vrhunskom plodu.
Da li Stela puca od kiše?
Sklona je pucanju zbog tanke pokožice i to joj je glavna slabost. Ravnomerno zalivanje smanjuje rizik, jer najgore puca voćka koja je bila u suši pa naglo dobila vodu. U kišnim krajevima su Regina i Kordija otpornije.
Odakle potiče Stela?
Kanadska je sorta, stvorena na oglednoj stanici u Samerlendu i puštena u proizvodnju 1968. godine — prva sorta trešnje kod koje je samooplodnost namerno ugrađena selekcijom. Od nje potiče i Samberst, nastao ukrštanjem Stele i Vana.
Koju podlogu izabrati za Stelu u dvorištu?
Za jedno stablo u dvorištu praktičnija je magriva — voćka je manja i dostupnija sa zemlje, prorodi 4–5. godine i otpornija je na sušu i kreč. Sejanac divlje trešnje daje snažnu i dugovečnu voćku od 8–10 m koja prorodi 5–6. godine i traži više prostora.
Zainteresovani za sadnice?
Pozovite nas za dostupnost i dogovor oko isporuke, ili pogledajte ostale sorte na strani sadnice trešnje.